Archive for септембар 2013

JEAN MICHEL JARRE 2008

JEAN MICHEL JARRE, 08.11.2008., BEOGRAD, ARENA

Neizmerno me raduje što je koncert JMJ bio rasprodat, a mnogo više od toga mi znači što sam i ja otišla na isti. JMJ je umetnik koji se ne propušta, naročito kad gostuje u vašem gradu. I sada mi potpuno neverovatno zvuči da smo uspeli da dovedemo JMJ-a u Beograd, jer pre Oxygene turneje njegovi koncerti su bili pravi spektakli na otvorenom a samim tim i nešto što se ne održava previše često, pa je time i dolazak ovde od velikog značaja za prave ljubitelje njegove muzike. Postoje imena za koja sam mislila da nikada neću imati prilike da vidim uživo pre svega zbog specifičnosti muzike koju rade (Vangelis, Mike Oldfield, Morricone),pa je i Jarre jedan od njih. Njegovo gostovanje je za mene veliko iznenadjenje i poseban doživljaj.

Napomenimo da je u Ginisovu knjigu rekorda prvi put ušao 1979. godine kada ga je na koncertu na otvorenom u Parizu videlo milion ljudi. Zatim je novi rekord postavio 1986. godine koncertom koji je održao u Hjustonu kada ga je videlo preko 1,3 miliona posetilaca, treći put se u knjigu upisuje 1990.god ponovo koncertom u Parizu, da bi trenutni Ginisov rekord kao najposećeniji koncert postavio 1997. godine koncertom u Moskvi na kome je prisustvovalo 3,5 miliona ljudi.

JMJ se u Beogradsku arenu ušetao preko tribina, kroz publiku, pozdravljajući se s ljudima, odakle se popeo na binu. Odmah se obratio publici sa «Dobra noć! Dobrodošli!» i uz prevodioca nastavio dalje, pa nam je otkrio i to da je prvi komentar, izuzev iz Francuske, koji je dobio nakon objavljivanja albuma daleke 1976. god stigao baš iz Srbije. Predstavio je muzičare koji ga prate, kao i upoznavanje sa instrumentima na kojima će svirati, koji su vremeplovom stigli u Arenu a koji su u potpunosti dočarali zvuk sa Oxygene albuma. U tome i jeste prava draž onoga što smo imali prilike da čujemo. Za nekoga ko je napravio turneju povodom 30-togodišnjice objavljivanja albuma, koncert od sat i po je i prijatno iznenadjenje, jer ne očekujemo valjda da album iz 1976. može trajati toliko?! Iako smo, znajući da su njegovi koncerti i zvučni i vizelni dogadjaji, očekivali možda više svetlosnih efekata i korišćenje lasera, sve je u pravoj meri svedeno za zatvoren prostor. Uz dva video bima na kojima smo mogli pratiti kad koji sintisajzer koristi, iza njega igra svetala je pratila svaki ton. Svi sintisajzeri su bili osvetljeni tačno u sekundu kako dodirne dirku. Nikakve nove efekte nismo videli, ali je sve uklopljeno vrlo efektno i brižljivo odabrano. Posebno efektno je bilo ogledalo koje se na pola koncerta pojavilo iznad njihovih glava a preko kojeg je publika mogla da prati šta on sve radi na sintisajzerima iz jednog drugačijeg ugla.

Koncert je bio fantastičan, JMJ veseo, razigran, u više navrata animirajući publiku da tapše u ritmu. Publika je odlično reagovala naročito na one poznatije delove ovog albuma. Delovi Oxygene albuma su se redjali tačnim redosledom sa produženim prelazima. Na part VI iza njega na platnu se pojavljuje naša planeta koja se rotira i postaje mrtvačka glava, ista ona koju znamo sa omota i plakata. Sve to šalje jasnu poruku o očuvanju Zemlje, što je tema već godinama u svetu. Zvanični deo koncerta završava sa Oxygene part XII sa albuma Oxygene 7-13. Nastaje gromoglasno pozivanje na bis, na kojem se on sam pojavljuje i sam izvodi part XIII, zahvaljuje se publici što su bili tako divni, poklanja se više puta i šalje poljupce. Ali publika nastavlja da ga poziva da izadje još jednom gromoglasnim aplauzima. On izlazi na još jedan bis sa pratećim muzičarima, ponovo se zahvaljuje, i najavljuje da će izvesti deo koji nam je poznat. Ovaj put se vraća na part IV (to je onaj divni spot sa pingvinima), publika je na nogama i tapšanjem prate ritam.

Ponovo se zahvaljuje i pokušava da ode sa bine, ali ovacije ne prestaju. Iznova zahvaljuje i izražava žaljenje što nije dolazio ranije u Srbiju, publika ne prestaje sa aplauzima. Onda najavljuje da bi iduće godine u Beogradu mogao da održi koncert na otvorenom, "the big one" kako ga je on nazvao, i ponovo ovacije. Publika ga ne pušta da ode, i uz slanje poljubaca završava jedinom logičnom rečenicom: “See you soon, OK? !''. Držimo ga za reč!

Ivana Ranković

Set lista:

Oxygene I do VI, Oxygene XII

1. bis - Oxygene XIII
2. bis - Oxygene IV

Author : MUZIKA OKUPLJA Comments : 0

Posted :

ROGER WATERS 2013

ROGER WATERS, 01.09. 2013., KOMBANK ARENA, BEOGRAD

Večeras je u areni gostovao Roger Waters, jedan od članova Pink Floyd-a, pred oko 10 000 ljudi. Priličan broj ljudi obzirom na cenu karata, ali ovo je i prvi put da makar jedan od članova Pink Floyd-a dolazi u Srbiju.

Na karti za koncert (neuobičajeno) stoji upozorenje: “Nema predgrupe, koncert počinje na vreme.” Na 40-ak minuta pre početka ispred stepenica arene (ne na kapijama) gužva, puštaju do kapija u grupama. A tek na kapijama haos. Bliži se vreme početka, gomila je nervozna, neki čitači karata ne rade, trči se po skener... Na svu sreću na ulazu se ubrzaše, a Roger nam daje još 20-ak minuta fore da se smestimo.

U publici sve generacije, od dece do sedih glava. Celom širinom bine napravljen je zid. Pravo mesto za projekciju sekvenci iz filma The wall Alana Parkera i Pink Floyd. Tako i počinje, Waters otvara koncert sa In the flash?, uz koju idu i delovi filma, projektovani na zid. Koncert je, kao i celu turneju, Waters posvetio civilnim i vojnim žrtvama ratova ali i kako on kaže državnog terorizma. Ovaj koncert je pre svega posvetio Jean Charlesu de Menezesu, tragično ubijenom, greškom od strane britanske policije u londonskom metrou 2005 godine. Uz sithove pesme Mother “should I trust the government?”, na zidu je ispisan odgovor “No fucking way! i Nema jebene šanse!”, što publika jednoglasno podržava. Waters se zaista potrudio da nam se obrati i sa nekoliko rečenica na srpskom. Koncert se nastavlja istim redosledom kao na albumu the Wall. Na bini, jedna po jedna cigla se dodaju i zid se dopunjava, te su finalne pesme prvog dela koncerta bile izvedene iza praktično popunjenog zida. Sve vreme se na zidu projektuju animacije iz filma. Zvuk je bio veoma čist i jasan, ali i dovoljno glasan.Uz ovakvo svetsko ime ne treba posebno naglašavati da je sve perfektno uvežbano, i muzički i slike koje tačno prate taktove pesama. Prvi deo koncerta završava se sa Goodbye cruel world, a zatim sledi pauza od 30 minuta.

Drugi deo koncerta počinje sa Hey you, koju Waters izvodi iza praktično potpuno zatvorenog zida. Tokom ovog dela uglavnom je akcenat na animacijama koje se prikazuju na zidu, i u više navrata animiranog rušenja i sastavljanja zida.U drugom delu smo videli dosta asocijacija na svetske ratove, jer su deda i otac Rogera Watersa poginuli u I i II svetskom ratu, te je njegov život zasigurno obeležen time. Kulminacija toga je u Bring boys back home i Vera. Zbog takve sudbine Waters je postao veliki kritičar ratova i sukoba koji pre svega utiču na običnog čoveka, a ne na političare koji su ih započeli. Koncert muzički dovodi do vrhunca sa Comfortably numb. Zatim sledi deo koncerta u kome kritikuje totalitarne režime, gde je Waters obučen u crni kožni mantil sa ukrštenim čekićima na rukavu, i puca iz šmajsera na gomilu. Na zidu se projektuju raznorazni lideri od Hitlera do Busha i Obame, animacija čekića koji marširaju, dok gumena svinja ispisana porukama i simbolima obleće po areni. Sve se završava sa The trial i horskim tear down the wall!

Zid se trijumfalno ruši i bend izlazi i ispred srušenog zida i peva Outside the wall. Publika još nekoliko minuta poziva bend na bis, ali to se na žalost ne dešava.

Sve u svemu, veliki audio vizuelni ili vizuelni audio spektakl, kako kome odgovara. Nama koji smo čekali dosta dugo, već pomalo i izgubili nadu da možemo videti makar delić Pink Floyda, srce je bilo puno.

Nenad i Ivana Ranković

SETLIST:

Part 1:

Outside the Wall

In the Flesh?

The Thin Ice

Another Brick in the Wall Part 1

The Happiest Days of Our Lives

Another Brick in the Wall Part 2

The Ballad of Jean Charles de Menezes

Mother

Goodbye Blue Sky