19 фебруар 2014
DEEP PURPLE, 18.02.2014.,
BEOGRAD, KOMBANK ARENA
Ukazala se još jednom šansa
da ovaj put i čujem Deep Purple kako
treba! Sad je razlika toliko očigledna u poredjenju sa koncertom koji smo
takoreći samo gledali na Sajmu 2003. godine i zaista sa punim pravom taj
prostor nazivam “ubicom zvuka”.
Publika vrlo šarolika, od
klinaca do sedih glava, a i bend očigledno rado gostuje kod nas, što mi je
izuzetno drago, pre svega zbog mladjih generacija koje su dobile priliku da
čuju takve legende roka i da, ponoviću, čuju pravu svirku.
Koncert počinje introm Mars,
the Bringer of War nakon čega pada zavesa i oni su na bini. Set lista prošarana
pesmama sa novog albuma, ali ono što je bitno, u samom stilu nema razlike da li
su to nove pesme ili su sa starijih albuma, zvuk je prepoznatljiv, “parplovski”.
Gillan možda malo više “odmara” glas tokom pesama, očigledno da su godine
učinile svoje, ali ne zameram. Svi se maksimalno trude, a naročito bih
izdvojila Ian Paice-a koji ne posustaje na bubnjevima. Naravno i njegov fantastični
bubnjarski solo u pesmi Mule koji sam sa
nestrpljenjem iščekivala i punog srca ostala oduševljena. Možda zvuk solo
gitare i način sviranja Steve Morse više vuče na sweet metal, u pojedinim
solažama i deonicama nedostajali su mi (ili je to stvar navike?!) Ritchie-jevi
kratki tonovi i brži prsti na žicama.
No, na bini nema nikakvih
preteranih efekata, ceo akcenat je stavljen na samu svirku i ovo je bio pravi
old-fashioned rock koncert u najboljem smislu te reči. Čini mi se da je možda
jedina zamerka što je u pojedinim pesmama bilo predugačkih solo deonica po nekog
iz benda koje su spuštale ritam koncerta u samoj publici, koju početno ponese
pesma, propraćeno burnom reakcijom koja se vremenom izgubi. Pošto ne želim da
cepidlačim, bitnije je istaći da oni i dalje, uprkos godinama, zvuče odlično u
šta smo mogli da se uverimo.
Za
zvanični kraj koncerta vezana tri planetarna hita Perfect Strangers, Space Truckin’ i nezaobilazna Smoke on
the Water. Za bis ostavljene Hush i Black Night, baš kao i 2003.god. Vremešni
rokeri baš su se potrudili kako bi mi istinski uživali u dva sata prave svirke.
Ivana Ranković
Posebno se zahvaljujem Nebojši Koraću za pojedine slike!
SETLIST:
Intro: Mars, the Bringer of
War
Après
Vous
Into the Fire
Into the Fire
Hard Lovin' Man
Vincent Price
Contact Lost
Guitar Solo
(by Steve Morse)
Uncommon Man
The Well-Dressed Guitar
The Mule
(incl. Drum Solo by Ian Paice)
Above and Beyond
(dedicated to Jon Lord)
Hell to Pay
Keyboard
Solo
(by Don Airey)
Space Truckin'
bis:
Green Onions
(Booker T. & The MG’s cover)
(Billy Joe Royal cover)
Bass Solo
(by Roger Glover)
Prikaz koncerta se u potpunosti poklapa sa mojim utiskom od te večeri, malte-ne od reči do reči (zvuk, Paice, Gillan, Morse...) . Dodao bih samo prijatnu iznenađenost posetom od ca. 12-13.000 ljudi, s'obzirom na tužnu stvarnost u kojoj živmo i slaboj platežnoj moći naroda.
ОдговориИзбришиSjajna svirka rokera u 'trećem dobu' ali ni jednog trenutka se njihove godine nisu bitno osetile u kvalitetu proizvoda koji su nam to veče isporučili. DP je moja prva muzička ljubav i nikada neću zaboraviti taj osećaj kada sam prvi put kao 12-godišnji balavac čuo Child in time. A tome ima već 35 godina. Još jednom: sjajno veće, puno dobre energije i izvrsna recenzija.
Baš mi je drago da delimo iste utiske:)))... i da, posećenost je bila iznenadjujuće dobra, ali ja sam loša u proceni broja ljudi na koncertima, pa sam se uzdržala od iznošenja iste, to ostavljam onima koji su bolji u tome:))) I naravno, hvala za komentar!
Избриши