29 април 2013
PAUL YOUNG 17.02.2010, Sava centar
Verujem da se mnogi neće složiti sa mnom, ali veče uz
Paul Younga donelo mi je krajnje
pozitivna osećanja. Ako svoju pristrasnost ostavim po strani, priznajem da to
nije bilo najsjajnije pevanje, ali nisam
ni očekivala. Ako se sećamo
njegovih koncertnih izvodjenja tokom 80-ih (kao pravi obožavatelji istog nekako
su se nabavljale vhs kasete sa snimcima solo koncerata), kao i nastupa na Live
Aidu, koncertu za Mendelu i
pojavljivanja 1992.god na Freddie Mercury tribute koncertu, bilo bi
nerealno očekivati da takav glas i sada čujemo. Znajući činjenice da je tokom
svoje karijere imao glasovnih problema i više puta pucanja glasnih žica, a i da
su od tih nastupa koje pamtimo prošle godine, da ne kažem i decenije, potpuno
je razumljivo da je sve pesme pevao za oktavu niže, kao i da su potkrao po neki
falš.
No, ono što me je zaista prijatno iznenadilo je njegovo
fenomenalno kretanje na bini i količina energije koju poseduje. Pokreti i
igranje kao i pre 25 godina, izabrane pesme brzih ritmova, nasmejano lice i
gomila pozitivne energije je ono što je Paul probao da nam pruži na koncetu u
Sava centru. Nekako mi se čini da je on sada više zabavljač nego pevač,
ali posle navedenih činjenica sa početka
to ne treba da čudi. No, stari šarmer je pokazao da to još uvek jeste, uz
komunikaciju sa publikom koju je pokušavao da probudi i pokrene u ritmu svojih
pesama. On je pozitivan, duhovit, razigran.
Koncert je započeo obraćanjem «Dobro veče svima», a i
više puta tokom koncerta je pokušavao da animira publiku. Na pesmi «Love of the
common people» je aranžman promenjen u brži ritam, da bi pesma bila danceable
kako on reče, pa se i silazilo sa bine i igralo medju prvim redovima partera.
Na «Everytime you go away» je jedan deo pesme odplesao sa devojkom iz publike,
a više puta je publici pružana prilika da peva zajedno sa njim. Ne mogu da
kažem da povratne reakcije nije bilo, ali jako stidljivo su se čuli glasići
publike. No, prava žurka je nastala na samom kraju, kada se kao poslednja pesma
na bisu pevala «Kiss» (Tom Jones & Art of noise), a on zajedno sa pratećim
vokalima sišao sa bine i podigao publiku na noge.
Sve u svemu, vrlo subjektivno, posle sat i po druženja sa
Paul Young-om izašla sam vrlo zadovoljna i vidno raspoložena, oprostila sve
greške u pevanju, jer nam je podario divno veče i dobre vibracije.
Ivana Ranković
