DEAD CAN DANCE,
28.06.2019., SAVA CENTAR, BEOGRAD
Koncert Dead can
dance jeste zaista bio prava poslastica za sve njihove fanove. Posebno mi je
zanimljiva spoznaja da su oni ovaj put gosti Beograda, što mi je i dalje
fascinantno da su se odlučili na to, s obzirom da je kod nas u poslednjih par
godina značajno manje kvalitetnih muzičkih dogadjaja i gostovanja. U Sava
centru je ostalo tek po koje mesto prazno, pa me okupira nova fasinantna
činjenica i celo veče se pitam kako i kada je taj svet počeo da sluša i zavoleo
DCD, gde se oni kriju i žive?! A u stvari vrlo šarolika publika, od raznih
uzrasta do raznih stilova, i drago mi što nas ima u tolikom broju. Decenijama sam čekala da ih čujem uživo.
DCD ne izvode
nastupe kako bi nas ostavili bez daha svojim vizuelnim efektima, ali je zato
ovo vrhunski muzički događaj. Na bini, u
pozadini benda postoji samo kvadrat platna na kojem se tokom pesama
prelivaju različite boje i prave sliku raznih apstraktih oblika. Pažljivo su
odradjeni detalji, kao taj da se snop svetla spušta na onog koji trenutno
izvodi pesmu, pa je tako povremeno Lisa osvetljena na bini, a povremeno Brendan
dok se Lisa u tim trenucima povlači u mrak. Detalj koji doprinosi sveukupno
dobroj slici. Ali sve to zaista nije važno kada čujete njen glas i način
interpretacije uživo. Premda je nekako akcenat na njenom pevanju, ne treba
zanemariti ni Brendana. Čini mi se kao u
stoji u njenoj senci, nepravedno zanemaren, ali je to potpuno pogrešan utisak,
jer je njegov glas vrlo prijatne boje, a moćan i snažan. Kad Brendan zapeva, ta
snaga glasa i energije ispuni celu dvoranu.
Možda bih imala
malenu primedbu na odabir pesama za ovu turneju, posebno što je njen naslov A celebration-life and works 1980-2019 i
kao što sam naziv kaže, obuhvata sve godine njihove bogate stvaralačke
karijere, pa sam očekivala još koju pesmu (iako je i sa ovom set listom koncert
trajao skoro puna dva sata) a i nešto drugačiji odabir. No, toliko sam srećna
što mi se ukazala prilika da ih gledam i čujem uživo, da je set lista zanemarljiva
stvar, a pre svega je stvar ukusa, pa je ovakva primedba samo lični stav.
Koncert otvaraju
sa Anywhere out of the world, a na
prvih nekoliko pesama publika pruža neobično dugotrajne aplauze, izražavajući
na taj način zahvalnost i opštu radost što su tu. Takođe upečatljiv momenat je
i pesma The wind that shakes the barley
koju Lisa izvodi bez instrumentalne pratnje, u potpunoj tišini u dvorani. Čini se
kao da se tokom trajanja pesme u publici niko nije pomerio, kako se slučajno ne
bi remetio i pokvario momenat uživanja. Naravno, na kraju koncerta i između
biseva dugotrajni aplauzi, ovacije, cela dvorana je na nogama, ustala da
pozdravi ove vrsne muzičare. Ovaj koncert je apsolutno neuporediv sa bilo kojim
drugim koji sam gledala, pre svega zbog same vrste muzike koju stvara duo Dead
can dance, a samim tim i savršeno podešenog zvuka koji je kristalno jasan a
dovoljno glasan. U njihovom slučaju ovo je zaista bitna stvar s obzirom da oni
nisu bend vizuelnih efekata, ali jesu vrhunski muzički stvaraoci, izuzetno
originalnog muzičkog stila i izraza, o čemu sam ranije pisala.
Za DCD ne treba
posebno naglašavati da je sve savršeno uvežbano, bez pauza između pesama i bez neke
posebne komunikacije sa publikom izuzev zahvaljivanja na aplauzima i komplimenta
da smo izuzetna publika, a večeras smo to stvarno bili, uostalom kako Brendan i
Lisa i zaslužuju.
Ivana Ranković
SET LISTA:
- Anywhere out of the world
- Mesmerism
- Labour of love
- Avatar
- In power we entrust the love advocated
- Bylar
- Xavier
- The wind that shakes the barley
- Sanvean
- Indoctrination (a design for living)
- Yulunga (spirit dance)
- The carnival is over
- The host of Seraphim
- Amnesia
- Autumn sun
- Dance of the Bacchantes
BIS:
- Song to the Siren
- Cantara
BIS:
- The promised womb
- Severance
