07 април 2015
JOHN CARPENTER, album LOST THEMES (2015)
Ljubiteljima horora i naučno-fantastičnih filmova dobro je
poznato ime reditelja John-a Carpenter-a. I ne samo ljubiteljima horora, jer
ono što je on stvarao u filmskoj umetnosti tokom osamdesetih godina sada
smatramo kultnim filmovima, a pravi filmofili su sigurno pomno pratili njegov
rad i sva ostvarenja. Njegovi filmovi odlikovali su se izuzetno napetim
zapletima i nepredvidivim završecima filma (koji su postali njegov zaštitni
znak), izuzetne priče koje drže napetost tokom trajanja filma, a skoro bez scena
punih krvi. No, napetošću u njegovim
filmovima i naglašavanju pojedinih scena uveliko doprinose i muzičke teme koje
ih prate. Poznato je da je John Carpenter pored režiranja filmova, sam pisao ili
učestvovao u pisanju scenarija za iste, a sam i radio muzičke teme. Kako je i naglasio u jednom davnom intervjuu, Carpenter
smatra da sam reditelj najbolje zna koju scenu želi da naglasi, na koji način i
kakvom temom želi da istakne neku emociju u sceni, od straha, napetosti, jeze, tuge,
neizvesnosti. Promene ritma slika prati i tempo muzike. A kako su vremenom
filmovi postali kultni tako su i određene muzičke teme iz tih filmova postale
kultne, a tu pre svega moram istaći teme iz filmova Noć veštica, Magla, Bekstvo iz Njujorka, Napad na policijsku stanicu br
13.
Nakon vrlo uspešnih filmskih ostvarenja tokom 80.-ih,
usled problema sa budžetima, Carpenter se povlači iz filmske umetnosti, pa tek
povremeno možemo videti neka nova filmska izdanja, manje ili više uspešna, mada
pravim ljubiteljima dela Johna Carpentera i ti filmovi su sasvim dobri, čak i kada
kritika nema baš mnogo reči hvale. I dalji ih krase dobri zapleti i napeta
priča, neočekivani obrti, ali i pomalo
uvrnuta objašnjenja, kao što je to u filmovima Princ tame i U ustima ludila.
Čini se da pored ovih uspona i padova u filmskoj karijeri
John Carpenter postaje pomalo zaboravljen. Na moje veliko iznenađenje u vremenu
kada su se na našem tržištu uveliko pojavili “čuveni bugarski rezanci”, best of izdanja raznih izvodjača na cd-u, među njima pronađem i
disk sa filmskim temema John-a Carpenter-a, što me posebno oduševilo i obradovalo,
a i pokazalo da nisam jedina kojoj su se
njegove muzičke teme iz filmova posebno dopadale, te zaslužile i muzičko
izdanje. Očigledno je da je njegova muzika zasluženo zaživela nezavisno od
filmova.
Ne treba da nas čudi što se početkom ove godine pojavilo
još jedno autorsko delo Johna Carpentera, ovaj put kao debitantsko muzičko ostvarenje. U pitanju je album Lost themes koji Carpenter realizuje na
nagovor i uz učešće svoga sina Cody-ja. U pitanju su potpuno nezavisne
kompozicije urađene u stilu elektronske muzike, pomalo zvuče retro ili čak
podsećaju na neke rane radove Jean Michel Jarre-a, ali i dalje u sebi nose pečat prepoznatljivosti Carpenter-ovskih tema
iz raznih filmova. Ustvari zvuk sintisajzera je baš ostavljen kao takav, u
nekim temama zvuči robotski, uz
naglašavanje bas tonova. Zapravo melodija Vortex, koja i otvara album Lost
themes najviše podseća na miks tema iz filmova Bekstvo iz Njujorka i Oni
žive. Klavirska deonica u Vortex-u
ima izrazit Carpenter-ov pečat i prepoznatljivost
njegovog stila. Izraženiji zvuk sintisajzera je zapravo u Abyss temi i zvuči kao miks tema iz Magle i Princa tame. U
temi Obsidian imamo kombinaciju sint
zvuka sa zvukom gitare, i blago podsećanje na temu iz filma Kristina-auto ubica. Za kraj albuma tema
Night, blago mračna, naglašenih bas
deonica i bas melodije.
Možda sam samo ja
pronašla sve ove sličnosti u temama iz filmova, jer su zapravo to sve potpuno nove teme,
nezavisne od bilo kog njegovog filmskog ostvarenja. Sudeći po ocenama kritike
ovaj album je dobio veoma pozitivne ocene i komentare. Jedan od najlepših
komentara koji prati ovo izdanje je
komentar Jean Michel Jarre-a: “Veoma mnogo uživanja u Carpenter-ovom novom
albumu. Njegov rad kroz muziku i film uvek su bili velika inspiracija za mene!”
Ko je ikada voleo muziku iz Carpenter-ovih filmova ne bi trebalo da propusti da
presluša ovo izdanje.
Ivana Ranković
