16 децембар 2018
EMIGRATE album A million degrees (2018)
Dok čekamo da Rammstein objavi njihov sedmi studijski
album a po poslednjim najavama to bi trebalo da se desi početkom naredne
godine, njihov gitarista Richard Kruspe je rešio da u međuvremenu objavi treći
album sa bendom Emigrate. Zbog toga mi je izuzetno drago jer sam dobila priliku
da ovu godinu zatvorim sa njegovim
novim albumom.
Album otvara pesma War
koja po stilu najviše liči na Rammstein, i zapravo sa njom po prvi put čujemo
Rammstein korene u Emigrate. Jer ko je od Emigrate očekivao da će dobiti Rammstein
2 krenuo je potpuno pogrešnim putem. Emigrate su bend potpuno drugačijeg stila,
pa mi je bilo čudno da sada po prvi put čujem korene matičnog benda Richarda
Kruspea u nekoj pesmi. Jedna zanimljivost vezana za ovu pesmu je i da je gitaru u ovoj pesmi odsvirao izvesni Steve Binetti, koji je
svojevremeno bio poznat i važio je za Hendrixa Istočnog Berlina, što je i sam
Richard u skorašnjem intervjuu želeo da istakne. Pesma je začinjena zaraznim
rifovima iako je pomalo mračna.
 |
| foto youtube |
U pesmi 1234 za
koju je objavljen i spot, dobijamo dosta punk energije i opet negde u bas
liniji samo prizvuk Rammsteina. Međutim, pesma je neviđeno zarazna, energična i
hitična i sasvim mi je jasno zašto je odabrana za prvi singl sa albuma, jer prosto
tera slušaoca da je vraća na početak. Naravno i na ovom albumu Richard Kruspe
nastavlja sa praksom gostujući pevača, pa u pesmama možemo čuti vokale
Benjamina Kowalewicza, Cardinala Copia i Tilla Lindemanna, kao i Margaux
Bossieux koju smo mogli čuti i na prethodnom albumu. Ono što je neobično za
pesmu Let’s go u kojoj čujemo Tilla
je iznenađujući zvuk elektronike i karakterističnog sinta osadesetih, jer od
ovakvog dvojca očekuješ da čuješ nešto žestoko. Ali kada se prevaziđe početni
faktor iznenađenja shvatam da je pesma odlična, a posle više slušanja čak bih
rekla i da je apsolutni favorit na albumu. Kad malo bolje porazmislim možda to
na kraju i nije toliko iznenađenje znajući da su svojevremeno Rammstein
obradili Stripped od Depeche mode. Ono
što nam je dobro poznato sa Rammsteinovih koncerata je da se njihovi glasovi
savršeno uklapaju, samo je ovde još više istaknuto time što Till peva
melodičnije pa taj spoj njihovih glasova
zvuči savršeno.
Izdvojila bih još i pesme A million degrees, Spitfire
kao i I’m not afraid koje imaju klasičan
Emigrate stil i zvuk na koje smo navikli na prethodna dva albuma. Na samom
albumu nalaze se i pesme koje su nešto mekše od prethodnih Emigrate pesama,
donekle postoji mala promena pravca i manje žestine. Zapravo, ovaj album ne
ulazi u uši odmah, na prvo slušanje, ali već posle par puta shvatam da ne
zaostaje po kvalitetu od prethodnih, samo je potrebno prihvatiti promene. U svakom
slučaju sviđa mi se ono što Richard radi sa Emigrate i smatram da Emigrate
treba posmatrati kao ozbiljan bend jer i ovaj album dobija visoke ocene
muzičkih kritičara. Nadam se da ćemo u budućnosti imati prilike i da Emigrate čujemo
uživo.
Ivana Ranković
