Archive for мај 2013

GREEN DAY 2013

GREEN DAY, 27.05.2013., BEOGRAD-KALEMEGDAN

Serbia, Belgrade let’s go crazy!

To je rečenica koju smo često tokom koncerta mogli da čujemo. Green Day pre samog izlaska na scenu zagrevaju glasove publike uz Bohemian rhapsody od Queen, izlaze na binu tačno na vreme uz pesmu 99 Revolutions. Publika koja se raspevala uz Queen samo nastavlja u još žešćem ritmu i još glasnije, vidno raspoloženi da budu verni pratilac benda.

Već tokom druge pesme izvlače devojku iz publike koja peva refren zajedno sa njima na bini, a tokom treće pesme pevač Billie uzima srpsku zastavu iz publike, širi je i ogrće se njom (sve ovo je deo tradicije na njihovim koncertima, pa smo i mi mogli da uživamo u tome. Dakle ne ogrće se samo J Lo…). Moram priznati da uopšte nije lako biti njihova publika jer se konstantno trude da nas animiraju i ne daju nam da predahnemo, kao što i oni ne staju, jer pauze izmedju pesama takoreći i nema. I kad poželimo da uhvatimo vazduh ili pomislimo da spustimo ruke, članovi benda, a najčešće pevač, već pokazuju “ruke gore”, okreću mikrofon ka publici želeći da nas čuju još glasnije i jače. A i mi smo se dobro pokazali!

Boulevard of Broken Dreams prati gromoglasno pevanje publike, a dobar deo pesme je i prepušten nama nakon čega smo zasluženo dobili klanjanje pevača i njegovo vraćanje u pesmu. Vrlo brzo posle ovoga dobili smo najavu da će večeras izvesti nešto što do sada nikada nisu!

I zaista to što smo dobili od Green Day je nešto što beogradski koncert bitno razlikuje od prethodnih na turneji, a to je izvodjenje u celosti albuma Dookie. Hvala bendu koji je naš koncert učinio tako posebnim i drugačijim. Hvala im što su nam ukazali takvu čast!

Uz to, bilo je i simpatičnih performansa, konstantnog raspevavanja publike, prskanja vodom, izbacivanja majica iz ručnog topa u publiku…a pre svega dosta dobre energije, koju smo bezrezervno uzajamno delili.

Momci dobro praše, zvuk je bio čist, ozvučenje dovoljno glasno i sve to je trajalo više od dva sata, spisak i broj pesama dovoljno govore. Ovaj prostor je definitivno akustičniji od Ušća, jedino mi je žao što nije bilo više ljudi, ali ova publika koja se okupila je bila sjajna, a oni su to ovakvim nastupom i zaslužili!

Drago mi je da smo imali prilike da ih gledamo i nadam se da ćemo opet!

Ivana Ranković

Posebno se zahvaljujem Nemanji Rankoviću za sponzorstvo!

SET LISTA:

Intro- Blitzkrieg bop-Ramones song

1.99 Revolutions
2.Know Your Enemy
3.Stay the night
4.Stop When the Red Lights Flash
5.Oh Love
6.Holiday
7.Boulevard of Broken Dreams
8.Letterbomb

Prvi put izvođenje celog albuma “Dookie” iz 1994 godine
9.Burnout
10.Having a Blast [prvo izvođenje od 1994]
11.Chump [prvo izvođenje od 2000]
12.Longview
13.Welcome to Paradise

14.Pulling Teeth [prvo izvođenje od 1994]

15.Basket Case
16.She
17.Sassafras [prvo izvođenje od 1997]
18.When I Come Around
19.Coming Clean
20.Emenius Sleepus [prvo izvođenje od 1994]
21.In the End [prvo izvođenje od 2001]
22.F.O.D.
23.St. Jimmy
24.King for a Day
25.Shout Cover

26.Nuclear Family
27.Minority
bis:
28.American Idiot
29.Jesus of Suburbia
30.Brutal Love

Author : MUZIKA OKUPLJA Comments : 2

Posted :

DEPECHE MODE 2013

DEPECHE MODE, 19.05.2013., BEOGRAD-UŠĆE

Konačno, po prvi put u Beogradu. Nakon godina čekanja i otkazivanja koncerta na prošloj turneji 2009., dočekali smo da ih i beogradska publika vidi i čuje.

Koncert otvaraju pesmom „Welcome to my world“ sa novog albuma, što nije loš odabir za početak, uz obavezni Intro. Tek treća pesma „Walking in my shoes“ je publici poznatija pa počinje i umereno da reaguje. Uz odredjene probleme sa gitarom tek iz trećeg pokušaja uspevamo da čujemo „Black celebration“, pa opet poduža pauza izmedju te pesme i „Policy of truth“. Taman su uhvatili malo brži ritam, pa su ovi prekidi malo spustili i publiku. Ono što je takozvani bonus (tačnije izmenjeno u odnosu na početnu set listu) je pesma „Only when I lose myself“, što mi je veliko iznenadjenje da je uživo čujem. Mada moram da priznam da mi se čini da je publika malo slabije reagovala na starije hitove, poput ove pesme i „Black celebration“, a uglavnom odsustvo reakcije je bilo rezervisano za pesme sa novog albuma, što donekle mogu da razumem...samo donekle, obzirom da sam se nalazila u fan pitu, pa sam očekivala da su barem fanovi dobro upoznati i sa novim albumom.

Ritam se ubrzava, a i reakcije publike postaju glasnije sa izvodjenjem „A pain that I'm used to“. Inače smatram ovo odličnom pesmom i na turneji 2006. njom su otvarali koncert što je bilo prilično efektno. Medjutim ova pesma je na ovoj turneji u verziji Jacques Lu Cont remiksa, što mi se lično ne svidja, jer u originalu ova pesma ima sasvim dovoljno svoje žestine i dobrog ritma, nije bilo potrebe pretvarati je u nekakvu disko varijantu i učiniti je pomalo neprepoznatljivom. Dobro je da smo u relativno bržem ritmu ostali i uz “Question of time”, jer se i publika prilično razigrala i konačno glasnije zapevala.

Naravno ne treba posebno naglašavati da se delirijum dostigao sa “Enjoy the silence” i “Personal Jesus”, da bismo se ponovo spustili uz pesmu za sam kraj zvaničnog dela koncerta “Goodbye”, a lagani ritam nastavlja se i na početku bisa sa “Home”, uz odlično akustično izvodjenje Martina Gore-a, konačno u pratnji publike. Na ovu naslanja se naredna stvar “Halo”, u promenjenom aranžmanu. Bend se odlučio da i ovu sjajnu pesmu u originalu uspori u Goldfrapp remiks verziji. Inače, Goldfrapp su odličan engleski duo, sa sjajnom Alison koja ima fantastične vokalne mogućnosti i ova verzija “Halo” apsolutno zvuči u njihovom fazonu ambijentalnog zvuka, a vrlo malo u fazonu Depeche mode. Ne razumem potrebu da pesmu koja ima svoju dubinu i apsolutni Depeche znak i zvuk izvode u Goldfrapp verziji?!

Konačno posle ove pesme, za sam kraj bisa i koncerta odlučili su se za brži ritam i uspeli ponovo da pokrenu publiku uz sint-pop hit osamdesetih “Just can’t get enough”, da bi definitivno sve ruke bile u vazduhu uz “Never let me down again”.

Imam utisak da je odabir pesama za ovu turneju u prilično spuštenom ritmu i down fazonu, uz poneka iskakanja bržih ritmova. Ne smem izostaviti ni podatak da su svirali dva sata i dvadeset minuta, što je za svaku pohvalu. Uz sve uspone i padove u reakcijama publike, uz ovakvu set listu i nije za čudjenje. Ipak, uz sva iščekivanja i radost beogradskog koncerta, ostajem pri utisku da je koncert u Budimpešti 2006. bio značajno bolji…

Ivana Ranković