ROGER WATERS 2013

Posted by : MUZIKA OKUPLJA 02 септембар 2013

ROGER WATERS, 01.09. 2013., KOMBANK ARENA, BEOGRAD

Večeras je u areni gostovao Roger Waters, jedan od članova Pink Floyd-a, pred oko 10 000 ljudi. Priličan broj ljudi obzirom na cenu karata, ali ovo je i prvi put da makar jedan od članova Pink Floyd-a dolazi u Srbiju.

Na karti za koncert (neuobičajeno) stoji upozorenje: “Nema predgrupe, koncert počinje na vreme.” Na 40-ak minuta pre početka ispred stepenica arene (ne na kapijama) gužva, puštaju do kapija u grupama. A tek na kapijama haos. Bliži se vreme početka, gomila je nervozna, neki čitači karata ne rade, trči se po skener... Na svu sreću na ulazu se ubrzaše, a Roger nam daje još 20-ak minuta fore da se smestimo.

U publici sve generacije, od dece do sedih glava. Celom širinom bine napravljen je zid. Pravo mesto za projekciju sekvenci iz filma The wall Alana Parkera i Pink Floyd. Tako i počinje, Waters otvara koncert sa In the flash?, uz koju idu i delovi filma, projektovani na zid. Koncert je, kao i celu turneju, Waters posvetio civilnim i vojnim žrtvama ratova ali i kako on kaže državnog terorizma. Ovaj koncert je pre svega posvetio Jean Charlesu de Menezesu, tragično ubijenom, greškom od strane britanske policije u londonskom metrou 2005 godine. Uz sithove pesme Mother “should I trust the government?”, na zidu je ispisan odgovor “No fucking way! i Nema jebene šanse!”, što publika jednoglasno podržava. Waters se zaista potrudio da nam se obrati i sa nekoliko rečenica na srpskom. Koncert se nastavlja istim redosledom kao na albumu the Wall. Na bini, jedna po jedna cigla se dodaju i zid se dopunjava, te su finalne pesme prvog dela koncerta bile izvedene iza praktično popunjenog zida. Sve vreme se na zidu projektuju animacije iz filma. Zvuk je bio veoma čist i jasan, ali i dovoljno glasan.Uz ovakvo svetsko ime ne treba posebno naglašavati da je sve perfektno uvežbano, i muzički i slike koje tačno prate taktove pesama. Prvi deo koncerta završava se sa Goodbye cruel world, a zatim sledi pauza od 30 minuta.

Drugi deo koncerta počinje sa Hey you, koju Waters izvodi iza praktično potpuno zatvorenog zida. Tokom ovog dela uglavnom je akcenat na animacijama koje se prikazuju na zidu, i u više navrata animiranog rušenja i sastavljanja zida.U drugom delu smo videli dosta asocijacija na svetske ratove, jer su deda i otac Rogera Watersa poginuli u I i II svetskom ratu, te je njegov život zasigurno obeležen time. Kulminacija toga je u Bring boys back home i Vera. Zbog takve sudbine Waters je postao veliki kritičar ratova i sukoba koji pre svega utiču na običnog čoveka, a ne na političare koji su ih započeli. Koncert muzički dovodi do vrhunca sa Comfortably numb. Zatim sledi deo koncerta u kome kritikuje totalitarne režime, gde je Waters obučen u crni kožni mantil sa ukrštenim čekićima na rukavu, i puca iz šmajsera na gomilu. Na zidu se projektuju raznorazni lideri od Hitlera do Busha i Obame, animacija čekića koji marširaju, dok gumena svinja ispisana porukama i simbolima obleće po areni. Sve se završava sa The trial i horskim tear down the wall!

Zid se trijumfalno ruši i bend izlazi i ispred srušenog zida i peva Outside the wall. Publika još nekoliko minuta poziva bend na bis, ali to se na žalost ne dešava.

Sve u svemu, veliki audio vizuelni ili vizuelni audio spektakl, kako kome odgovara. Nama koji smo čekali dosta dugo, već pomalo i izgubili nadu da možemo videti makar delić Pink Floyda, srce je bilo puno.

Nenad i Ivana Ranković

SETLIST:

Part 1:

Outside the Wall

In the Flesh?

The Thin Ice

Another Brick in the Wall Part 1

The Happiest Days of Our Lives

Another Brick in the Wall Part 2

The Ballad of Jean Charles de Menezes

Mother

Goodbye Blue Sky