25 фебруар 2015
EMIGRATE, albumi
Emigrate (2007) i Silent so long (2014)
Osnivača benda Emigrate,
Richard-a Z. Kruspe-a, šira javnost zna
kao gitaristu benda Rammstein. U svetu muzike i nije tako neobično da član
nekog benda napravi solo karijeru ili poželi da se oproba u nešto drugačijem
zvuku u odnosu na matični bend. Čitajući Richard-ove intervuje godinama unazad
jasno je da je reč o izuzetno kreativnoj osobi i ne čudi što je svoje ideje
koje nisu prošle Rammstein selekciju rešio da plasira na drugi način, u okviru
benda koji i osniva u Americi.
Prvi album,
nazvan isto kao i bend, Emigrate objavljuju 2007. Oni koji su očekivali
reprizu Rammstein-ovog zvuka verovatno su bili blago razočarani. Medjutim, daleko od
toga da me je ovaj Richard-ov izlet ostavio ravnodušnom, po najmanje
razočaranom. Pored uloge gitariste, Richard je i pevač Emigrate-a, a pesme su
na engleskom jeziku, našta mi je trebalo neko vreme da se priviknem. Odlična
boja glasa, mada ne naročito specifična, drugačiji stil pevanja nego što smo ga
do sada slušali (kao pratećeg vokala u Rammstein-u), ali dovoljno nametljiv i snažan da iznese
pesme. Možda se na prvom albumu u pojedinim pesmama nije baš najbolje snašao u
novoj ulozi pevača, ali to ne umanjuje generalni utisak da stvarno dobro zvuči.
Znajući da je odrastao uz uticaj bendova Kiss i AC/DC vrlo je upadljiva promena
zvuka gitare koja više liči na ova dva benda nego na zvuk Rammstein, kao i
izraženo postojanje gitarskih solaža. Naročito u pesmama New York City i My world,
za koje su uradjeni i video spotovi, ne mogu da se otrgnem utisku da čujem zvuk
gitare i rifove i solaže koji me vuku na AC/DC. Izdvojila bih i pesmu Emigrate, kao i odličnu baladu You can't get enough. Čini se da ovde
ima svega onoga čega nema u Rammstein zvuku, izašlo se iz matrice industrial
metala, a ušlo u neke hard-rock, alternative-metal vode.
Nakon prvog albuma
dosta dugo smo čekali na naredni album. Ne računajući još dve bonus pesme koje
su Emigrate objavili 2008.god, do novog albuma prošlo je sedam godina. Uz puno
iščekivanja i blagu bojazan da ne budem razočarana konačno dočekah objavljivanje
celog albuma krajem prošle godine. Prvi
singl je objavljen nešto ranije, odlična pesma Eat you alive za koju je uradjen i spot, uz gostovanje Frank-a
Delle-a. I to nije jedino gostovanje drugih muzičara na ovom albumu. Zapravo,
istakla bih odličnu Richard-ovu ideju da se mnogi poznati muzičari pojavljuju i
u drugim pesmama, a tu su još i Peaches, Lemmy Kilmister (Motorhead), Marilyn
Manson, Jonathan Davis (pevač i frontmen metal benda Korn) i Margaux Bossieux.
Ovaj album
donosi malo drugačiji zvuk u odnosu na prvi, nekako i čvršči zvuk, a i bolje
pevanje Richard-a Kruspe-a. U jednom intervujuu je izjavio i da je baš bilo
potrebno da prodje sedam godina kako bi on u svojoj glavi na pravi način prihvatio
ulogu pevača, što se i vidi na albumu. Možda se ovde malo više oseća i dodir
Rammstein zvuka, ali samo na trenutke. U pesmi Hypothetical
u kojoj gostuje Marilyn Manson sam uvod pesme zvuči kao Kashmir od Led Zeppelin, a način gradjenja same pesme liči na Spiel mit mir (Rammstein), no sama pesma
ima svoj tok koji više nema nikakvih
sličnosti sa ove dve pesme, i uz Marilyn-ov glas zvuči odlično. Uz prvi singl i
ovu pesmu, izdvojila bih još i pesme Giving
up i naslovnu Silent so long uz
gostovanje pevača Korn koja je izuzetno moćna, pomalo mračna, po mom mišljenju
i najbolja pesma sa albuma i volela bih da je vidim kao naredni singl za koju bi bio uradjen spot jer zaslužuje da se zavrti u etru.
Album Silent so
long našao se na prvom mestu u izboru 20 najboljih rok albuma za 2014.god na sajtu
loudwire.com. Svakako vredi preslušati šta to radi Richard Z. Kruspe van
Rammstein i kako zvuče Emigrate. A zvuče
odlično! Za svaku preporuku i za mesto u
muzičkoj kolekciji.
Ivana Ranković
