25 октобар 2014
LAČNI FRANZ,
24.10.2014., MIKSER HOUSE, BEOGRAD
Konačno, posle
devet godina dočekasmo novo gostovanje Lačnog Franza. Ovaj put u potpuno
izmenjenom sastavu, izuzev Predina. Pokazalo se da ova promena ima i svojih
prednosti ali i nedostataka.
Lačni Franz,
podmlađeni, sada zvuči čvršće, žešće, rokerskije, ali se nekako izgubio onaj
fini zvuk, pomalo džezerski stil, i za mene vrlo upadljivo odsustvo harmonike u
pesmama gde je ključno prisustvo iste. Odabir pesama na ovoj set listi uglavnom
drugačiji u odnosu na prethodno gostovanje 2005.
U set listi
našle su se tri pesme sa prvog albuma Ikebana
(Žarnica, Lačni Franz, Bog nima telefon)
koji je tada više zvučao pankerski nego rokerski. Baš kako je Zoran Predin na konferenciji
za štampu i najavio, krenuli su žestoko i beskompromisno. Aranžmani moderniji, uz izraženiji gitarski
zvuk i naglašene bubnjeve. Uz ove pesme i nova, prerađena Jebiveter
u Jebiveter junior, sa kojom Lačni
Franz kreće u novi život. Takođe izmenjen aranžman i na pesmi Ne mi dihat za ovratnik, koju prati
latino ritam.
Verujem da
glavna ideja svih promena jeste i prilagođavanje novim muzičkim trendovima i
približavanje nekim novim, mlađim generacijama. Međutim, u publici uglavnom starija lica, pa je na momente delovala pomalo
umrtvljeno, ali vrlo poslušno se uključivala u pevanje kad god je Zoran to zamolio,
uz više puta ponovljeno pitanje: „Gde su ruke, gde su srca?!“. Tako je horski
otpraćen refren pesme Kaj bi mi brez nas
i Zadnja večerja. Kad vidim sa koliko
energije Zoran učestvuje u svakoj pesmi i kako se daje svim srcem, sramota bi
bilo ne podići ruke i zapevati, makar refren. Naravno najburniju reakciju
publike su izazvale pesme Naj ti poljub
nariše ustnice, na samom početku koncerta i za sam kraj ostavljen Praslovan.
Tokom koncerta
sa puno emocija otpevana je i pesma posvećena Margiti Stefanović (EKV) Kosa boje srebra. Burno je pozdravljeno
i pojavljivanje Sergeja Trifunovića na bini u pesmi Čakaj me, kao i na kraju koncerta, uz Praslovan. Kad se samo setim kako je pre devet godina bio najglasniji
u publici u SKC-u, a eto sad je sa njima na bini. Verujem da je njemu srce bilo
ispunjeno iskrenom, dečačkom radošću, jer je tako izgledao, ali mi se ne sviđa
što se na svojim deonicama previše drao, za čim nije bilo potrebe (valjda su
ga ponele emocije). Doduše, kad Zoran
posle njega zapeva, prosto ga oduva, ali to je ipak Zoran Predin. I dalje zvuči
moćno, snažno, nepromenjene boje glasa, za njega kao da je vreme stalo, kao da
ga slušam na nekom od koncerata iz osamdesetih, apsolutno dominira scenom u
svakom smislu.
Podmlađeni
Lačni Franz odlično zvuči, žestoko,
naravno savršeno uvežbano. Ali, odsustvo zvuka harmonike je baš upadljivo na Mravljinčari in čeladari i naravno na Praslovan. I sve to može i na solo
gitari i klavijaturama, ali mislim da su pesme izgubile neku svoju autentičnost
i pravu emociju koju im je harmonika davala. Nedostajalo mi je i ono čuveno „brundanje“
pratećih vokala nekadašnjih članova benda u tim pesmama.
Kako god, bitno
je da je Lačni Franz opet prisutan, volela bih da i neke mlađe generacije
otkriju kvalitet njihove muzike kako bi nas bend češće posećivao i povećao svoju publiku. Kao i uvek,
priredili su nam veče sjajne svirke i iskrenih emocija. Nadam se da nećemo
čekati novih devet godina do narednog susreta.
Ivana Ranković
Odličan tekst!!! Moram da priznam da mi je nedostajala stara LF postava, ali i klinci su dobro otprašili. Svaka čast Zoranu za ogromnu količinu pozitivne energije.
ОдговориИзбришиSada vidim i na Predinovoj FB strani kratak izveštaj o turneji po Srbiji, pa i deo ovog mog teksta. Hvala Predinu i Lačnom Franzu na poseti, i našem gradu i mom blogu!
Избриши