Četvrti susret sa Rammsteinom daje mi dovoljno materijala da poredim njihove koncerte koje sam gledala. Jasno je da prostorno nisu uporedivi koncerti iz arene/hale i na otvorenom prostoru. Svaki prostor ima svoje prednosti i mane, pa u startu moram reći da je atmosfera u areni na neki način bila prisnija i bolje se moglo čuti učešće publike, mada Ramm nije bend koji se preterano ističe interakcijama sa publikom (mada nije da ih nema). Zbog ograničenog prostora vizuelni efekti su ipak ograničenog dometa. Na otvorenom prostoru energija publike je rasuta. S druge strane, mnogo su bolje mogućnosti za vizuelne igrarije. Bina osmišljena za stadionsku turneju je grandiozna, zvuk je još jači nego u areni, osvetljenja i vatre koje prate ritam pesama još bolje.
Ako se ograničim samo na poređenje koncerata na otvorenom, moram priznati da publika na večerašnjem koncertu uopšte nije bila loša, ali po prirodi stvari publika u Beču je bila ipak bolja, što je u neku ruku očekivano i prirodno. Ipak, bitno zapažanje koje mi se i ovde javlja je da su mobilni telefoni upropastili koncertnu atmosferu (već sam ranije pisala o tome). Sa tribina se to dobro vidi, mnoštvo ekrana mobilnih telefona prekriva ceo parter, kao prostrt svetleći tepih. Zašto se ljudi odmah maše za mobilni neće mi biti baš jasno? Ljudi, uživajte u trenutku koji je pred vama, igrajte, pevajte! Uz ovo bih dodala i važnu napomenu – ne postoji kamera koja može verno zabeležiti i dočarati zvuk Rammsteina uživo. Ne postoji! To se može samo doživeti. Razumem da se napravi po koja fotka kako bi se ovekovečili posebni vizuelni momenti, ali batalite snimanje! (U Beču ljudi nisu bili toliko opterećeni snimanjem, što je s druge strane bilo baš upadljivo na koncertu Depeche mode u Budimpešti, čime su upropastili atmosferu po kojoj su bili poznati, jer mobilni telefoni značajno oduzimaju od učešća publike, a koja i te kako ume i može da nosi koncert).
Što se samog scenskog nastupa Ramm tiče, ovo je nastavak iste turneje iz prošle godine, uz manje izmene set liste. Izuzetno mi je drago da se bend odlučio da ovaj deo stadionske turneje započne pesmom Ramm 4. Pesma se ne nalazi ni na jednom albumu, a tekst pesme se sastoji iz naslova njihovih pesama uklopljenih tako da imaju smisla (nije samo puko nabrajanje naslova) i potpuno mi je genijalno. Možda muzički nema žestinu kao Rammlied sa kojom su počinjali u Beču, ali na jednoj od prethodnih turneja pesma je bila premijerno izvedena. Nakon nje silovit nastavak sa Links 1-2-3. Pesme koje slede su u njihovom stilu, u žestokom ritmu i onda sledi Wiener blut za koju mi je izuzetno drago da su je vratili na set listu. Tada nastupa apsolutno oranje, apsolutni muzički krešendo koncerta. Posebno mi je draga jer u samoj konstrukciji pesme postoji par prekida, kad svi na trenutak stanu. Tu se najbolje može videti njihova uvežbanost i nemačka preciznost, perfektna sinhronizacija. Vrhunski izvedeno! Ipak, vrhunac zvučno-vizuelnog kompleta su pesme Du hast i Sonne, koje idu jedna za drugom, ostavljene da zatvore zvanični deo koncerta. Svetla reflektora koja dočaravaju Sunce i vatre koje prate odbrojavanje u pesmi Sonne proizvode osećaj pravog armagedona. Ništa posle ovoga što su na bisevima izveli nije ostavilo tako snažan utisak.
Nakon ovoga prvi bis započinju na pomoćnoj bini, gde uz klavirsku pratnju devojaka koje su im predgrupa, članovi benda zajedno sa publikom pevaju Engel. Nakon ove pesme, članovi benda se gumenim čamcima, koje publika nosi, vraćaju na centralnu binu i nastavljaju u svom prepoznatljivom stilu. Koncert zatvaraju pesmom sa poslednjeg albuma, Adieu, kojoj mnogo bolje priliči ta uloga od Pussy sa kojom su ranije završavali koncerte.
Ono u čemu su bili i ostali majstori je jačina njihovog zvuka. To mi je bio utisak i posle prvog njihovog koncerta koji sam gledala i nije se do danas promenilo, potpisujem da nikada ništa glasnije nisam čula, a da je sve tako dobro fine-tuningovano da je zvuk kristalno čist i jasan.
Dodala bih još i da je Till u par navrata u pojedinim pesmama komandovao publici Ajde!, uz tradicionalno obraćanje publici na Ich will sa Ruke gore!
U publici se moglo videti i čuti dosta stranaca i to ne samo iz regiona, nego i šire. Makar na dva dana (za ova dva beogradska koncerta Rammsteina) Beograd je ponovo bio svet. Samo tek da nas podseti na neka prošla vremena, kako je lepo biti deo šire evropske porodice, a i da nam ponovo pokažu koliko su bitna gostovanja velikih svetskih imena.
I zaključak je uvek isti, od prvog njihovog koncerta koji sam gledala pa do danas, Ramm koncert se NE propušta!
Ivana Ranković
SET-LISTA:
1. Ramm4
2. Links 2-3-4
3. Keine Lust
4. Sehnsucht
5. Asche zu Asche
6. Mein Herz brennt
7. Puppe
8. Wiener blut
9. Zeit
10 Deutschland remix by Richard Z. Kruspe
11. Deutschland
12. Radio
13. Mein Teil
14. Du hast
15. Sonne
BIS 1:
16. Engel
17. Auslaender
18. Du riechst so gut
19. Pussy
20. Ich will
BIS 2:
21. Rammstein
22. Adieu
