29 јун 2018
QUEENS OF THE STONE AGE, 21.06.2018.,
BUDAPEST PARK, BUDIMPEŠTA
Pre par dana QOTSA su gostovali u Budimpešti,
u okviru svoje turneje Villains. Uz
fantastičan istoimeni album o kojem sam pisala početkom godine, ovo je bio odličan
koncert i hvala Bogu da sam bila u mogućnosti da prisustvujem.
Koncert je održan u Budapest parku koji se
nalazi na par tramvajskih stanica od centra grada. Sve pohvale za sam prostor,
koji je napravljen i sređen 2012.god sa jasnom namenom da se tu uživa u raznim
vidovima zabave, a pre svega koncertima. Cela površina je podaščana, kako posetioci
ne bi gutali prašinu ili se valjali u blatu (što je kod nas još uvek misaona
imenica), a zatim su odlično raspoređeni štandovi sa hranom i šankovi sa pićem,
u više nego dovoljnom broju, sve je pristupačno, bez guranja i gužvanja, sve
prilagođeno potrebama publike, uz osećaj da je sve toliko pristojno uz
pristojne cene, da odmah zaboraviš osećaj koji te kod kuće proganja na sličnim prigodama, a to je da imamo
tretman kao stoka koja se valja po prašini i besomučno gura na šankovima kako
bi po enormno visokim cenama došli do čaše pića, jer to je prilika za one koji drže šank da zarade na masi, a uglavnom
nikad nije prilika i da tu istu masu tretiraju dostojanstveno i ljudski.
QOTSA su koncert otvorili sa If I had a tail i odmah se vidi da je
publika dobro raspoložena, a i da je
zvuk odličan. Iako se koncert održava na otvorenom prostoru, vetar (kojeg je
bilo) ne nosi taj zvuk jer su zvučnici i video bimovi dobro raspoređeni tako da
se oni jasno i glasno čuju i vide sa bilo koje pozicije. Svi članovi benda su baš
dobro uvežbani, jednom rečju na visokom muzičkom nivou. Kako je koncert
odmicao, a na set listi se nalazili i ređali samo hitovi i pesme sa novog
albuma koje su u međuvremenu postale hitovi, tako se i publika zagrevala i
raspevavala. Nije ovo bila najbolja publika u kojoj sam bila, al su svi bili
prilično živahni i fokusirani na bend i svirku (što kod nas i nije uvek
slučaj), da bi od pola koncerta Josh otpočeo seriju hvalospeva publici koja je
trajala do kraja koncerta. Ja ne znam čemu oni inače prisustvuju i na kakav
prijem nailaze, ali usledila je njegova impresija koju je morao da podeli sa nama, a to je da je
oduševljen kad vidi kako se zabavljamo i kako to sve dobro izgleda sa njegove
pozicije, jer svi igraju, pevaju i tapšu u ritmu, pa je usledilo i ...fuck Western Europe... kad nemaju takvu
publiku, što je dodatno izazvalo oduševljenje mase. Ovom izjavom atmosfera je
dodatno porasla, a i oni su doprineli odličnim redosledom pesama da se posle Domesticated animals svira Make it Wit Chu čiji refren je publika
jednoglasno pevala na Joshov zahtev da pevaju za njega. Moram priznati da i
nije bilo potrebe da zahteva bila šta, jer su svi već dovoljno učestvovali i
bili raspoloženi da pevaju, pa se refren orio parkom. Iz ove pesme prelazi se
na Villains of circumstance, za koju im se ja posebno zahvaljujem što su je
izveli i što sam imala prilike da je uživo čujem, jer ova pesma nije uvek na
set listi, pa me posebno obradovalo što su odlučili da je na ovom koncertu
izvedu. Bez pauze odmah se ulazi u Little
sister uz odličan prelaz, pa se još ređaju Sick, sick, sick i Go with
the flow, što je i kraj zvaničnog dela koncerta. Ovaj niz pesama diže na
noge i one koji su eventualno sedeli do tada, jer je teško ostati ravnodušan na
ovako dobru svirku.
Uz gromoglasno pozivanje na bis sledi Joshovo
priznanje da su oni već sve odsvirali što su planirali tako da publika kojom je
oduševljen ima čast da bira šta hoćemo da nam sviraju na bisu. Naravno, prvi
redovi su imali tu privilegiju da iskažu svoje želje, pa je Josh pred ostale
postavio dilemu da li želimo da nam sviraju Mistif
Love ili In my head. Pošto je
pominjanje obe pesme izazvalo dovoljno glasno i podjednako vrištanje, Josh je
odlučio da će nam svirati obe, uz obaveznu kojom inače zatvaraju koncerte, A song for the dead.
Ja sam oduševljena što sam prisustvovala
pravom rok koncertu koji je bez pauze trajao punih dva sata. Bila je to žestoka
svirka, bez greške i mane, savršenih dva sata nakon kojih se čovek oseća tako
ispunjeno i punih baterija, uz sve ostale utiske, ovo je bilo čarobno veče za
pamćenje. Najlepše od svega je što je ovo prava rok svirka a da pri tom
izvođači nemaju preko 60 godina, što daje nadu da ćemo ih još gledati, jer rok
i dalje živi i te kako ima svoju publiku.
Ivana Ranković
SET LISTA:
1.
If I Had a Tail
2.
Monsters in the Parasol
3.
My God Is the Sun
4.
Feet Don't Fail Me
5.
The Way You Used to Do
6.
You Can't Quit Me Baby
7.
No One Knows
8.
The Evil Has Landed
9.
In the Fade
10.
Smooth Sailing
11.
Hangin' Tree
12.
Domesticated Animals
13.
Make It Wit Chu
14.
Villains of Circumstance
15.
Little Sister
16.
Sick, Sick, Sick
17.
Go With the Flow
18.
Misfit Love
19.
In My Head
20.
A Song for the Dead
