Ovo je prvi koncert u sred korona pandemije kojem sam prisustvovala. Od početka pandemije februara 2020-te, neke koncertne karte su propale, koncerti su otkazivani, pomerani, muzički svet se povukao iz nastupa uživo, pojedini koji su imali inspiraciju u tim vremenima su se uvukli u svoj stvaralački svet i radili muziku za nove albume. 2022. godine bojažljivo su se pojavljivale neke svirke, uz stroge mere koje su važile za vreme pandemije, Dead can dance su godinu dana ranije najavili svoju svetsku turneju. Nisam htela da propustim ovu priliku, iako sam imala tu čast i privilegiju da ih odgledam u Savacentru 2019, svako njihovo ukazivanje u našeg gradu je događaj kojem moram prisustvovati.
I eto, blog je preživeo korona pandemiju, ja sam i dalje tu, koncerti se ipak dešavaju. Dead can dance su imali tu privilegiju da prekinu dvogodišnju pauzu te tišine u koncertnim prostorima.
Za razliku od prethodnog gostovanja, ovaj put su izabrali prostor Štark arene, iako nisam očekivala da će napuniti arenu. I zaista, njihova bina je bila postavljena na sredinu partera a samo polovina kapaciteta tribina otvorena za posetioce.
Koncert otvaraju sa Yulunga-Spirit dance, što smatram sjajnim odabirom, mistika uz afričke ritmove, pesma sporijeg ritma koja se postepeno ubrzava i diže atmosferu. Za njom kreće Amnesia i Brendan postaje vodeći vokal. Pored toga što mnogo volim ovu pesmu, ona zaista zvuči moćno uživo, čemu doprinosi snaga i boja Brendanovog glasa.
Bina je sasvim obična, nema nikakvih specijalnih efekata, postoji samo platno na kojem se smenjuju razne slike, šarane bojama koje prate dinamiku pesama, što vrlo svedeno upotpunjava celokupnu sliku, i muzičku i vizuelnu. Sve je urađeno sa puno stila i ukusa, u stvari pravi akcenat je na potpunom prepuštanju njihovom muzičkom opusu i stvaralaštvu. Set lista sačinjena je od pesama sa raznih njihovih albuma, što nas na neki način vodi i kroz njihovu celokupnu diskografiju.
Iako je pesma smeštena na sredinu koncerta, početak Cantare izaziva potpunu katarzu u publici. Na prve taktove prolama se uzvik oduševljenja, a po dužini aplauza po završetku pesme rekla bih i da je to vrhunac koncerta. Nisam znala da je Cantara baš toliko dobro prihvaćena i tako snažno doživljena kod publike, jer meni svakako jeste jedna od omiljenih. Uvek čekam to čuveno raspevavanje Lisinog moćnog glasa, dizanje i šetnju po oktavama, koje ona tako besprekorno radi. Cantara jeste izazvala oduševljenje i na koncertu u Sava centru, al ne ovako upadljivo kao sada.
S obzirom da je set lista napravljena tako da se naizmenično smenjuju Lisa i Brendan, u pesmi Dance of the Baccantes sa albuma Dionysus(2018) možemo ih čuti zajedno. Ova pesma nas vodi kroz balkanski etno zvuk, kao što je i ceo album ispirisan Grčkom i balkanskim zvukom. Zvanični deo koncerta zatvaraju sa The host of Seraphim, punom mistike, Lisom koja nas vodi kroz spiritualno.
Izlaskom na bis započinju Children of the Sun koju opet Brandon vodi, muzički moćna i snažna. Za njom Lisa peva a capella The Wind that shakes the Barley, uz potpunu tišinu u publici. Koncert završavaju sa Severance, nakon čega se prolomio dugotrajan aplauz i ovacije u publici. Zahvalnost za poseban muzički doživljaj kakav samo Dead can dance umeju da prirede. Nadam se da ćemo još koji put imati prilike da ih vidimo i čujemo uživo.
Ivana Ranković
SET LISTA:
1. Yulunga (Spirit dance)
2. Amnesia
3. Mesmerism
4. The ubiquitous Mr. Lovegrove
5. Persian love song (The silver gun)
6. In power we entrust the love advocated
7. Avatar
8. The carnival is over
9. Cantara
10. Opium
11. Sanvean
12.Dance of the bacchantes
13. Bylar
14. Black sun
15. The host of Seraphim
BIS:
16. Children of the Sun
17. The wind that shakes the barley
18. Severance
