28 август 2013
ANASTASIA (BJRM)
Uz film „Before the rain“ otkrivam i muziku makendonske grupe Anastasia.
Izuzetno interesantan spoj etno muzike, vizantijskog i pravoslavnog stila, sa
načinom pevanja bliskom crkvenom pojanju. Njihova muzika ostavlja jači utisak
od samog filma i kupujem njihov disk. Za njim slede i Melurgija (1997.) i
Nokturnal (1998.). U poplavi etno zvuka koja je u jednom trenutku zahvatila
prostore ex-Yu, ovo je sasvim drugačije i autentičnije od svega što su razni
probali da prodaju kao etno, etno-pop i sl. Prva dva albuma vrlo bliska, uz korišćenje
tradicionalnih instrumenata, dok su na albumu Nokturnal spojili etno sa
elektronikom, ipak i dalje zadržavaju prepoznatljiv stil. Jedinstven zvuk koji
daju svi instrumenti, muzički vrlo jedinstveno i autentično, rekla bih i
neponovljivo.
Prvi susret u
Sava centru 1998.godine. Scenografija siromašna, ali za njihovu muziku to i nije
tako bitno. U sklopu promocije novog albuma Nokturnal, pa je dosta pesama
izvedeno sa tog albuma, te se više koristila elektronika, što je verovatno
uzrok napuštanja sale jednog dela publike. No, meni ne smeta, preslušala sam
album, znam šta da očekujem, a i pesme sa prva dva izvedene u originalu, sa
tradicionalnim instrumentima. Prilično sam bila zakucana za stolicu, jer ovakva
muzika se ne sluša često uživo. I vraćaju nas u neka davna vremena, zamišljam
Vizantiju, naše prostore...i tekstovi pojedinih pesama nas vode kroz razne
priče (iako su na makedonskom, može da se razume) daleke prošlosti.
Utisci snažni i
sasvim drugačiji od svih koncerata koje sam gledala. U jedno sam sasvim sigurna
- da ću uvek ići na njihov koncert, kad god budu dolazili.
Dok je Exit još
rastao u festival kakav će kasnije postati, program mainstage-a su uglavnom
popunjavali domaći bendovi (računajući i bendove iz ex-Yu). Tako i Anastasia 2002.
godine dobija svoj termin i jasno mi je da se tamo moram nacrtati. U set listi,
izmedju ostalog, Premin i Na rekah vavilonskih. Čini mi se da je i ozvučenje
bolje, da je zvuk čistiji, da li zato što smo na otvorenom prostoru, nekako je
muzika baš popunila prostor ispred bine. Oni zvuče tako moćno i snažno, tu na
otvorenom nude pravo duhovno putovanje. Od siline bubnja podrhtavaju mi
nogavice, bije direktno u dijafragmu, a istovremeno pojenje donosi neki čudan i
blaženi smiraj. Oni se definitivno slušaju zatvorenih očiju, jer sama muzika je
dovoljna da me vodi na put kroz vreme i razne slike. Oni pružaju osećaj
duhovnog traženja, preispitivanja, osećaj snage i smirenosti. I kao da osećam
krv svojih predaka kako struji kroz mene. Pravo uživanje u lepoti muzike
Balkana, na instrumentima koje nemamo često prilike da slušamo uživo (kavali, gajde,
tapani). Sjajno uvežbani, sa nežnim prelazima iz pesme u pesmu, tog dana na
Exitu bili su definitivno najbolji izvodjači. Ostavljaju snažan utisak koji se
dugo pamti.
Ivana Ranković
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиKakav divan tekst! Tako je verno docarana atmosfera sa njihovih koncerata svima nama koji nismo imali prilike da ih slusamo uzivo.
ОдговориИзбришиVolela bih da dodju ponovo.