U potpunosti propuštena prilika da napišem utiske sa njihovog koncerta, pregažena nekim drugim dešavanjima, a sada već duboko u senci korone. Sve vreme mi se činilo neprikladnim da uopšte pišem o muzici, ionako su koncertna dešavanja u potpunosti zamrla u tom periodu, pa u taj paket apsolutno nezasluženo upakovao se i ovaj koncert. U nadi da će se svetska muzička scena u potpunosti probuditi, a polako se budi, čini mi se da je pravi trenutak da nastavim tamo gde stadoh još 2019. godine. Iako su mnogi izvođači i bendovi izdavali nove albume tokom protekle dve godine, a neke sam i preslušala, ništa mi se nije činilo dovoljno dobrim ili barem nije ostavljalo snažan utisak, dovoljan da se odlučim da napišem koju reč o njima, zato nastavljam sa onim kada se život živeo punim plućima.
Krajem maja 2019, u Laszlo Papp arenu lagano se smeštalo oko desetak hiljada ljudi da pristustvuju koncertu Muse. Već i pre samog početka koncerta bila sam prijatno iznenađena odabirom muzike koja je svirala dok se arena punila, a između ostalog smo čuli Morrricone-a, Carpenter-ov Vortex koji je publika prepoznala što me veoma iznenadilo i obradovalo, i najburniju reakciju publike izazvala je naslovna tema iz serije The stranger things (čiji sam fan).
Moj utisak je da je bina osmišljena kao komandni most nekog svemirskog broda, delovalo mi je futuristički, a i igre svetala koje su pratile pesme upotpunjavale su taj početni utisak. Daleko od toga da su vizuelni efekti bili primarni, jer ništa nije moglo ostaviti jači utisak od onoga kako Muse uživo zvuče. Ne treba posebno naglašavati uvežbanost, Matt Bellamy fantastično peva i priznajem da sam čekala zahtevnije deonice, da ga čujem uživo i ne očekujući ni najmanju grešku, već samo istinsko uživanje i divljenje, kako je i bilo. Bez imalo preterivanja mogu reći da je koncert bio spektakl, i muzički i vizuelni, bez mane i zamerke.
Istakla bih i par upečatljivih momenata. Hysteria se otvara rifom iz pesme Back in black benda AC/DC. Pred drugi bis na bini se pojavljuje velika lutka maskote Eddie, koja liči na kiborga, u pokretu je i dominira binom. Na poslednjoj pesmi kojom zatvaraju koncert, Knights of Cydonia, u publiku puštaju velike balone, koji više liče na pilates lopte, kojima se publika dobacivala i na kraju uredno sve vratila na binu (što ne verujem da je baš bilo planirano, al je simpatično).
Suvišno je, ali moram ponovo istaći da su Muse kompletan scensko-produkcijski spektakl, sve je urađeno profesionalno i bez ijedne greške. O tome kako zvuče (prodorno, jasno i dovoljno glasno), mogu reći samo da je uživanje vrhunsko, i neću pogrešiti kad kažem da njihove koncerte ne bi trebalo propuštati. Ko ih do sada nije gledao, neka ugrabi prvu narednu priliku.
Ivana Ranković
SETLISTA:
-Algorithm
-Pressure
-Psycho
-Break it to me
-Uprising
-Propaganda
-Plug in baby
-Pray
-The dark side
-Suppermassive black hole
-Thought contagion
-Interlude
-Hysteria
-The 2ns law: Unsustainable
-Dig down
BIS:
-Madness
-Mercy
-Time is running out
