Prošlo je deset godina od poslednjeg njihovog koncerta koji sam gledala u Beogradu. Do sada smo shvatili da ih u Beogradu nećemo ponovo gledati, pa sam za prethodnu turneju pokušala da kupim karte za bilo koji grad u srednjoj Evropi. Međutim to se ispostavilo kao nemoguća misija. Na kraju sam shvatila gde sam grešila i da ne treba da čekam dan kada karte puštaju u zvaničnu prodaju, već ih treba kupiti kada su u pretprodaji (a to se postiže tako što postanete član LIFAD kluba). Poučena prethodnim iskustvom, za Stadion tour nisam ponovila grešku.
Dan pre koncerta dobila sam od organizatora opširan mejl u kojem je jasno objašnjeno šta ne sme da se unosi na stadion, kada se kapije otvaraju, gde se nalazi kapija za moja mesta i obavezno pokazivanje ID kartice uz karte (pasoš) jer su karte personalizovane i neće biti moguće ući na stadion bez potvrđivanja identiteta vlasnika karte. Neverovatna organizacija!
Ispred stadiona nepregledna reka ljudi. Na zvaničnim štadovima gde se prodaje roba sa njihovim logom (majice, kačketi, jakne, šolje i sl) čeka se u redu oko 2-3 sata. Ko želi, mora doći naoružan strpljenjem i par sati pre početka koncerta. Na našoj kapiji za tribine bilo je 10-ak ljudi ispred nas, redarska služba dobro organizovana, brzo smo prošli sve provere i ušli na stadion. Do njihovog izlaska na binu, kao predgrupa svirale su dve devojke na klavirima njihove pesme. Za to vreme stadion se popunio do poslednjeg mesta. Do njihovog izlaska na binu publika se zabavljala praveći talase.
Rammlied odličan odabir pesme za otvaranje koncerta, naročito kada posle prve strofe svi zagrme refren Ramm-stein! Naravno, posle prve pesme retko ko je na tribinama ostao da sedi. Ozvučenje ubija, koliko god glasno da pevaš ne čuješ samog sebe, a ostale samo vidiš da pevaju. Naravno, kako bi i publika učestvovala u samom koncertu vrlo pažljivo su odabrane deonice pesama kada se oni utišaju i pruže priliku publici da se čuje i iskaže. U parteru su postavljena i četiri visoka stuba sa ozvučenjem, ali služe i za razne efekte sa crnim dimom, plamenovima vatre, osvetljenjem.
Nakon Rammlied prelazi se na Links 2-3-4, i eto opet deonica za koje se tradicionalno zna da publika može da se iskaže u punom kapacitetu. Zna se da publika učestvuje i u pesmama Ich will i Sonne, tada može i da se čuje kako horski ceo stadion peva. Ipak na ovoj turneji postoje i dva nova momenta, odabrana da se publika dodatno uključi.
Nakon uvodnih strofa na Mein Herz brennt, pre nego što Till to izgovori i bend grune u pesmu, tu je pauza kako bi publika u punom kapacitetu grunula i otpevala Mein Herz brennt, pa još jednom samo publika, zatim zajedno sa Tillom pre nego što se svi ostali iz benda uključe u pesmu. Fenomenalan momenat i veoma pažljivo odabran, jer je zaista efektno.
Pre početka pesme Deutschland, slušamo remix čiji je autor gitarista Richard Z. Kruspe, nakon čega miksetu zameni gitarom i zasvira uvodni deo pesme.
Poslednja pesma pre biseva je Sonne i ujedno vrhunac igre sa vatrom koja bije sa bine, ispred bine, i iz četiri centralna stuba.
Na bis izlaze na pomoćnoj bini, negde u sredini partera i samo uz pratnju klavira počinju bis pesmom Engel. Pre toga na video-bimovima izlazi animacija koja nam prikazuje da na svojim mobilnim telefonima uključimo lampe i samo na toj pesmi izlaze ispisane i reči na bimovima (mada mislim da ovoj publici uopšte nije potrebno ispisivati ih). Neverovatan osećaj kada se čuje svih 55.000 gledalaca kako horski pevaju celu pesmu sa članovima benda, osvetljeni hiljadama lampi sa mobilnih telefona. Nezaboravan prizor.
Nakon te pesme sedaju u gumene čamce a publika iz prenese do glavne bine.
Poslednja pesma kojom završavaju koncert je sa novog albuma, Adieu. To je drugi momenat namenjen publici, kada gitaristi pokažu da se maše u ritmu pesme i sve ruke na stadionu su podignute prateći ritam.
Sa novom albuma Zeit mogli smo čuti Giftig, Angst, Zeit i Adieu. Priredili su nam skoro dva i po sata potpunog uživanja.
Ako sam mislila da je ono što smo mogli videti u hali najbolje od njih, prevarila sam se. Iako sam mislila da je to nemoguće, na stadionu su zvučali još bolje, glasnije, moćnije i utisak je još bolji. Nadmašili su moja očekivanja. Koncerti Rammstein-a su potpuno ludilo mozga kojem se mora prisustvovati makar jednom u životu, jer je to neponovljiv doživljaj. Oni su rock predstava, ali su i primer energije koja se skoro može opipati između njih i publike. Sve je toliko intenzivno da je teško rečima dočarati. I ponoviću se, to ni na jednom drugom koncertu nisam videla. Prosto, oni su i dalje toliko posebni, da su svi ostali na nekoj drugoj strani. Rammstein su postavili svoje koncertne standarde, koje su uspeli i da nadograde. Interakcija sa publikom uvek ista, ali sa nepogrešivim osećajem kada publici dati reč. Emocije na toj liniji je ono što ih izdvaja, mada ima i puno raznih drugih efekata, za one koji se na to lože, ali meni to nije presudno važno za doživljaj njihovog nastupa. Jedinstveni u svakom smislu, njihovi nastupi se ne propuštaju.
Ivana Ranković
SET LISTA:
1. Rammlied
2. Links 2-3-4
3. Bestrafe mich
4. Giftig
5. Sehnsucht
6. Mein Herz brennt
7. Puppe
8. Angst
9. Zeit
10. Deutschland
11. Radio
12. Mein Teil
13. Du hast
14. Sonne
BIS:
15. Engel
16. Auslander
17. Du riechst so gut
18. Ohne dich
19. Rammstein
20. Ich will
21. Adieu
