Archive for октобар 2013
BRAND NEW HEAVIES 2005
BRAND NEW HEAVIES, 24.03.2005., BEOGRAD, SAVA CENTAR
Bez mnogo očekivanja, površno poznavajući repertoar, u
stvari motivisana time da ne želim da propustim priliku koja mi se neočekivano
ukazala, da vidim Brand new
heavies uživo, pre svega da čujem kako zvuče. Za ovo gostovanje
Brand new heavies u Beogradu dobila sam karte, pa sam više iz znatiželje otišla
na koncert.
Brand new heavies su bend koji od 1985.god uspešno i na jedinstven način miksuje jazz,
funk i soul zvuk, a ovaj put u Beogradu
gostuju u sklopu promocije svog albuma Allaboutthefunk.
Sala Sava centra prošarana, polupuna, a oni koncert
otvaraju pesmom sa poslednjeg albuma, ali prave sjajnu atmosferu, publika vrlo
raspoložena i već na drugoj pesmi, Dream on dreamer, dižu salu na noge koja do kraja
koncerta ostaje da đuska u ritmu
nepoznatih, novih pesama i hitova. Možda ozvučenje nije bilo baš najbolje, ali
bend je bio vrlo raspoložen da pruži maksimum, da održi pozitivnu atmosferu a i
publika je bila vrlo raspoložena da se dobro provede. Izmedju ostalog, u sat i po
koncerta, pored Dream on dreamer, čuli smo i hitove You are the Universe,
Sometimes, Shelter.
Sve u svemu, s obzirom da sam otišla bez ikakvih
očekivanja bila sam prijatno iznenadjena kako su napravili i održali sjajnu
atmosferu i kako smo posle koncerta svi otišli zadovoljni, jer je ovo bilo
prijatno i pozitivno veče.
Ivana Ranković
R.E.M. 2005
R.E.M., 21.01.2005., BEOGRADSKI SAJAM
Za dolazak
svetskih muzičkih imena vrata Srbije su bila odškrinuta, ali još ne onako kako
će se kasnije otvoriti, pa je dolazak R.E.M.
dogadjaj koji se željno čekao. Za
mnoge, njihove pesme 90-ih su značile opstanak, dah života, očuvanje mentalnog
zdravlja.
Publika na početku malo ukočena, da li od hladnoće ili se
tek zagreva, ali kako vreme odmiče sve glasnije se peva i sve više skače.
Totalno raspilavljena publika na Everybody
hurts horski prati Stipe-a, a onda eksplozija na uvod bubnja u Orange crush,
bina osvetljena u narandžasto, sve ruke dignute,svi skaču i peva se iz sveg
glasa. Stipe fantastično peva, bez greške, čak i pored krš zvuka u sajamskom
prostoru, gde su se gubile pojedine deonice na gitari ili bubnju.
Lična euforija na The One I love (jednoglasno i gromoglasno
se čuje refren Fireeee…) i Imitation of life, kao i hit u nastajanju (sa
tadašnjeg poslednjeg albuma Around the sun), zvuči melanholično i nežno Leaving
NY…Naspram svega ovoga Losing my religion zvuči blago neubedljivo, možda samo
meni, jer je pesma već izlizana od previše upotrebe, ili su je se i oni
zasitili, u svakom slučaju ostavljena za kraj zvaničnog dela koncerta.
Bis započinju sa What's
the Frequency, Kenneth? I opet euforija, skakanje, pevanje. Electrolite
i Nightswimming jedna za drugom, Mills na klaviru (koji se, gle čuda, dobro
čuje), a Stipe naslonjen na isti, publika se topi. Sledi Radio Free Europe (pesma
ovaj put posvećena B92, premijerno odsvirana na ovoj turneji i otpevana u Free
B92 majici, a podsetila bih da je Stipe inace, urucio Radiju B92 1998. godine
MTV nagradu ‘Free Your Mind’). Bis se završava sa Man on the Moon, a samim tim i
koncert. Ostajemo još neko vreme u hali pod utiscima, teško je posle ovoga pokrenuti
se i vratiti se svakodnevnom životu.
Moram istaći da je bina bila ukrašena neonkama koje su nepravilno
rasporedjene visile, boje koje su pratile pesme i koloriti koji su se
smenjivali, na bimovima odlično režiran prenos koncerta, ne deluje previše
napadno, a opet doprinosi vizuelnom doživljaju, u stvari sa puno stila i ukusa.
Na kraju ostaše naši komentari o tome kako je koncert bio
fantastičan, bez obzira na uvek problematičnu akustičnost u sajamskoj hali, ostaše
utisci i slike koje su se danima vrtele u glavi i osećaj velike radosti zbog
ukazane prilike da gledam R.E.M. uživo.
Ivana Ranković
SETLIST:
Finest Worksong
Departure
The Wake-Up Bomb
Animal
Boy in the Well
The Great Beyond
High Speed Train
Everybody Hurts
The Outsiders
Drive
Leaving New York
Orange Crush
I Wanted to Be Wrong
Final Straw
Imitation of Life
The One I Love
Walk Unafraid
Losing My Religion
Bis:
What's the Frequency, Kenneth?
Electrolite
Nightswimming
Radio Free Europe (Premijerno debitovala na turneji 2005)
I'm Gonna DJ
Man on the Moon
PETER GABRIEL 2013
PETER GABRIEL,
05.10.2013., BEOGRAD, KOMBANK ARENA
Koncertom
Petera Gabriela dobili smo priliku da uživo gledamo još jedno veliko muzičko
ime. Mislim da je on jedan od onih umetnika koji su dosta doprineli muzici i da
je njegov doprinos značajan u savremenom vremenu. Pored bogatog muzičkog
stvaralaštva doneo je promene i na polju video spotova i više puta nagradjivan
za svoje neobične i inovativne spotove i ostvarenja u svojoj solo karijeri.
Koncert otvaraju dve devojke (koje su Gabrielovi prateći vokali), za violončelom i elektronskim ksilofonom, sa svojih par pesama. Nakon njihovog nastupa sledi kraća pauza nakon koje se pojavljuje Peter Gabriel na bini i sedajući za svoj klavir obraća nam se sa par rečenica na srpskom da bi nam objasnio da se koncert sastoji iz tri dela: akustičnog, električnog i “ako sve to preživite, imaćete priliku da čujete album So u celosti, što je treći deo koncerta”. I tako započinje prvi deo koncerta, svetla arene su u potpunosti upaljena, njemu se na bini postepeno priključuju i ostali članovi benda.
U akustičnoj verziji imali smo priliku da čujemo i Come talk to me i Shock the monkey, da bi na polovini pesme Family Snapshot prešli u električni deo, u drugi deo koncerta, i svetla arene se pogasiše, pa smo dobili i pravi doživljaj koncerta. Iako neobična moram priznati da mi je ova koncepcija bila zanimljiva i drugačija.
U mraku, uz
svetla sa bine vidim da je publika iz partera (koji je bio predvidjen za
sedenje) ustala, povremeno se nazire i ljuljuškanje u ritmu muzike. Do
izvodjenja albuma So, čuli smo izmedju ostalog i Digging in the dirt, Secret
world, Solsbury Hill. Ozvučenje prilično glasno, pa nisam sigurna da li mi se
čini da sam na momente čula i publiku kako peva…Njegov glas vrlo prepoznatljive
boje čuje se tako jasno, on peva bez
greške, čak je i prilično živahan na sceni obzirom na godine i kilograme viška.
Mislim da nije
potrebno posebno opisivati album So, koji se smatra njegovim najuspešnijim,
ujedno i najkomercijalnijim solo albumom. Ja bih uz ovaj dodala i album OVO
koji me opčinio od početka do kraja, al se ne može podvesti pod komercijalnu muziku (s
tog albuma je i prva pesma kojom započinje bis). Naravno, tu su i hitovi sa SO
albuma Red rain, Sledgehammer, Don’t give up, Big time, In your eyes (koja me
neverovatno muzički podseća na stil Simple minds, al opet, ovo je samo moj
utisak…)
Jedna od devojaka (sa početka teksta) sa kojom peva Come talk to me, In your eyes, kao i Don’t give up (umesto Kate Bush u toj pesmi), vrlo zvonkog a snažnog glasa, izvrsno iznela svoje deonice, te je u više navrata dobijala aplauze publike.
Nakon izvedenog
albuma So stižemo i do kraja zvaničnog dela koncerta i vrlo gromoglasnog
pozivanja na bis. Prva na bisu The tower that ate people i za sam kraj,
zasluženo ostavljena da zatvori koncert, Biko. Znajući temu i poruku pesme
Biko, a takodje znajući da je Peter Gabriel istaknuti humanista, možda i ne bi
trebala da čudi njegova najavu za ovu pesmu: “Pre 13 godina, na današnji dan
neki od vas su ustali, usprotivili se”…kao i Steve Biko (istaknuti
južno-afrički anti-apartheid aktivista koji je pretučen na smrt 1977.)
Ako ga poredimo sa drugim Genesisom kojeg smo
mogli da gledamo u Beogradu 2005., Phil Collinsom, muzički oba koncerta
savršena, medjutim mislim da je produkcija koncerta Phil Collinsa bila
bogatija, ali ne zaboravimo i da je Collinsova muzika komercijalnija. Iako mi
se poredjenje dva Genesisa samo po sebi nametnulo, u oba slučaja reč je pre
svega o vrhunskim profesionalcima, a
lični utisak da sam jako srećna što sam imala priliku gledati ih uživo.
Ivana Ranković
SET LISTA
I Acoustic
- Oh But
- Come Talk to Me
- Shock the Monkey
- Family Snapshot
II Electric
- Digging in the Dirt
- Secret World
- The Family and the Fishing Net
- No Self Control
- Solsbury Hill
- Why Don't You Show Yourself
III So
- Red Rain
- Sledgehammer
- Don't Give Up
- That Voice Again
- Mercy Street
- Big Time
- We Do What We're Told (Milgram's 37)
- This Is the Picture (Excellent Birds)
- In Your Eyes
BIS:
- The Tower That Ate People
- Biko
GOLDFRAPP, MASSIVE ATTACK, IGGY POP & THE STOOGES, EXIT 04
Goldfrapp, Massive attack, Iggy Pop and the stooges,
01.07.-04.07.2004., Exit 04
Od četiri dana
Exita 04 izabrala sam dva po imenima izvodjača na koje ću otići. Exit je već
počeo da raste u svetski festival i iz godine u godinu lista izvodjača je
postajala sve bolja, imena sve zvučnija. Ovaj put sam se opredelila za Massive
attack i Iggy Popa, u dva dana.
Prvi odlazak je
bio namenjen Massive attacku, na glavnoj bini. Naravno, u iščekivanju benda
uvek se promuvam sa svojim društvom po tvrdjavi, zastanemo na nekoj od bina ako
nas zainteresuje izvodjač ili program...Na nagovor druga vraćamo se na glavnu
binu jer mi je preporučio da pogledamo Goldfrapp, i sada mi je jako drago zbog
toga.
Alison Goldfrapp, pevačica dueta Goldfrapp, vrlo specifičnog načina
pevanja i vrlo izraženih glasovnih mogućnosti, opisana kao ekspanzivni sopran
vokal sa opsegom od pet oktava. Duet započinje karijeru 1999. sa elektro zvukom, a 2000. izdaju debi
album u trip-hop zvuku, Felt mountain. Iako nisam preveliki obožavalac elektro
zvuka, svaka pesma je vredela da se čuje na ovom nastupu. Naravno, kasnije,
podstaknuta njime počinjem malo više da se bavim zvukom i albumima Goldfrapp,
te pronalazim i podatak da je Alison Goldfrapp učestvovala na (meni izuzetno
dragom) albumu OVO Petera Gabriela,
kao prateći vokal u pesmi The time of the turning. Njen način pevanja savršeno
je uklopljen uz muziku, u pojedinim delovima pesama ističe svoje opersko
pevanje koje nimalo ne odudara od same muzike. Neke pesme su bržih ritmova
(npr. Train, Strict machine, Twist), dok neke od balada zvuče baš mračno
(Slippage, Human), a neke vrlo nežno i setno (kao Black cherry, Deep honey,
Utopia). Vrlo zanimljivo uklopljeno, stil vrlo čudan, rekla bih i uvrnut ali
melodičan. Uživo drži pažnju i budi zainteresovanost, a njena poigravanja sa
svojim glasom na momente me ostavljaju bez daha. Svakako otkriće ovog Exita.
Nakon ovog
nastupa dočekasmo i Massive attack.
Prostor ispred bine se tako gusto popunio da nisam mogla ni ruke da pomerim.
Oni su sjajni, upravo tako sam i očekivala, da će zvučati moćno. Horizontalni
ekrani iza njih na kojima se ispisuju poruke, promene boja prate ritam pesama,
od basa mi podrhtavaju nogavice, svirka bez greške. I oni poseduju neku vrstu
psihodeličnog zvuka, ponekad više chill-out,vrlo izražene bas linije, uopšteno vrlo specifičnog
muzičkog stila. Uživo sve zvuči još ubedljivije i snažnije nego na cd-u.
Redjali su se sami hitovi, i naravno vrhunac doživljaja u publici Save from
harm i Unfinished Sympathy. Sjajan koncert, kao da sam bila u nekoj drugoj
dimenziji.
Poslednjeg dana
Exita 04 dolazimo zbog Iggy Popa, pre njega imamo prilike da vidimo i nastup
Peaches, koji mi nije bio tako muzički ubedljiv kao Goldfrapp, iako su pokušale
da dodaju i neku vrstu performansa na bini, ali vrlo prosečno, bledo i neubedljivo.
Nastup Iggy-ja
je ustvari bio nastup Iggy Popa & The
Stooges, ali bih po reakcijama publike rekla da su više očekivala nešto iz
reportoara solo karijere Iggy Popa, pa su neki bili vrlo nezadovoljni, te je
deo publike napuštao prostor ispred glavne bine. Mislim da je i iz same najave
gostovanja bilo jasno ko dolazi i šta možemo očekivati. Iggy vrlo energičan i
pun snage na sceni, za njegove godine, pitam se odakle mu tolika energija, ali
svojski se trudio. Dobra pank-rok svirka, izmedju ostalog smo čuli i 1969, T.V.
eye, Dead rock star, I wanna be your dog.
Ivana Ranković
SET LIST MASSIVE
ATTACK:
Angel
Risingson
Black Melt
Spying Glass
Karmacoma
Speed of Dark
Teardrop
Mezzanine
Hymn of the Big Wheel
Antistar
Safe From Harm
Inertia Creeps
Unfinished Sympathy
Future Proof