Archive for 2017
LAČNI FRANZ 2017
LAČNI FRANZ,
22.12.2017., BEOGRAD, DOM OMLADINE
Slovenački bend
Lačni Franz je je ove godine rešio da nam ulepša predpraznične dane svojim
gostovanjem u Domu omladine. Ovaj put nismo morali da čekamo devet godina između
dva gostovanja, a i oni su u istom sastavu kao pre tri godine. Set lista je
sadržala mešavinu starih hitova i novih
pesama. Imali smo prilike da čujemo Svako dobro, Daj pusu, Ja vraćam sunce u
svoj dan, ali i Naj ti poljub nariše ustnice,Na svoji strani, Čakaj me, Ne mi
dihat, Zarjavele trobente, Zadnja večerja, i legendarnu Praslovan.
Momci u bendu
odlično prate Zorana Predina, a i dalje zvuče žestoko, rokerski i pre svega
savršeno uvežbano. Ali, kao i posle koncerta u Mixeru, ostaje i dalje utisak da
u toj odličnoj svirci nedostaje onaj stari dodir nekadašnjih članova i ono
savršenstvo muziciranja koje ih je odvajalo od svih drugih bendova ex-YU scene
i po čemu su se izdvajali u ono vreme. Taj zvuk živih nastupa je bio obeležje
Lačnog Franza koje je zadalo zadatak i postavilo nedostižan nivo za sve ostale
bendove onog vremena.
Za razliku od tih vremena, kada smo se svi gurali u sali
SKC-a kako bismo uživali u svirci i pesmama, sinoć je primetno bilo koliko je
tehnologija uzela stvari u svoje ruke jer je u prvim redovima bilo mnogo
važnije napraviti dobar selfi sa bendom u pozadini i postavljati slike na
društvene mreže, jer je većina u novom vremenu postala opterećena time da
pokaže kako se dobro provodi umesto da se stvarno dobro provodi i učestvuje u
koncertu.
Dobar deo publike, čini mi se, čini ista ona publika iz 80-ih, samo
vidno starija za koju deceniju, a na mesto onih koji nisu mogli biti pristuni,
tek po koje mesto popunile su mlađe generacije, neke su čak i roditelji doveli.
Uglavnom, publika je ostala u istom broju već decenijama, ali u ovoj zemlji i
to smatram uspehom. I baš zato što je to većinski publika koja je pesme Lačnog
Franza zavolela i naučila na slovenačkom, smeta mi što su pojedini stari hitovi
prepevani na srpsko-hrvatski (ili kako god bi danas nazvali taj zajednički
jezik), baš u verziji kako smo čuli Na svoji strani, Čakaj me, Zadnja večerja.
Mislim da je to greška, jer je dobar deo publike zbunjen, pa peva pesme u
originalu, na slovenačkom, dok Zoran peva neke druge reči, pa ne možemo baš
učestvovati u pesmi, jer se više borimo sa tekstom pesama. Takođe ne sviđa mi
se promena ritma u pesmi Praslovan, naročito u refrenu koji je ubrzan. Zapravo,
prošli put u Mixeru mi je nedostajala harmonika, ali sad sam zaključila da bi
to moglo sve dobro da se izvede i na klavijaturama da ritam nije ubrzan, jer je
odjednom to za mene postala neka nova pesma, a emocije koje inače nosi
Praslovan time su se izgubile. Baš i jeste suština u celoj pesmi njen
originalni ritam, pa uz to i harmonika. Volela bih da ovoj pesmi vrate
originalnu notu.
Da ne ispadne da
iznosim samo primedbe, daleko je od toga, ali nikako ne mogu da iz sećanja
istrgnem nekadašnji zvuk benda, mada sam svesna da je ovo
neka nova priča, ali uvek me vuče na ono staro. I uvek uz setu prizivam
u svojim sećanjima koncert iz SKC-a iz 2005.godine (kao i sve one koje sam
odgledala tokom 80-ih) i sa tugom pomislim za koliko divnih svirki smo ostali
uskraćeni tokom turobnih godina raspada SFRJ. I zato što mi je to pitanje često
u pameti, zato se svaki put iz sveg srca zahvalim Zoranu Predinu kad vidim da i
dalje radi, svira, stvara neke nove
pesme. I zato ću uvek biti na svakom koncertu Lačnog Franza, i ma koliko malih
primedbi imala, uvek ću biti neizmerno srećna što imam priliku da ih opet
slušam uživo i uživam.
Ivana Ranković
KASABIAN 2017, BEČ
KASABIAN, 04.11.2017.,BEČ,
HALLE GASOMETER
Ranije sam već
pisala o bendu Kasabian i njihovom nastupu u Inđiji pre RHCP. Nakon deset
godina od tada ukazala mi se prilika da ih ponovo gledam uživo, ovaj put u
okviru njihove turneje. Iako su okolne zemlje već imale dovoljno sluha da ih
stave na listu headlinera u svojim festivalima (InMusic festival u Zagrebu,
Ejekt festival u Atini i Sziget festival u Budimpešti), kod nas je još uvek
teško prepoznati šta je trenutno in u
svetu i potruditi se da se koncertna publika obraduje bendovima koji imaju
aktuelna izdanja (ovo važi i za Queens of the stone age, iako već postoji
najava za njihovo gostovanje na InMusic festivalu 2018. u
Zagrebu). Ovo je možda i preporuka Exitu, kao jedinom našem festivalu koji još
uvek prati neke aktuelnosti.
Za Kasabian u
Beču rezervisana je hala Gasometer, za koju baš i nemam neku posebnu preporuku,
više savet za one koji će odlaziti tamo na koncerte. Akustika same sale i nije
baš za pohvalu, ventilacija očajna, a ostavljanje jakni u garderobu preskočiti
ako se ikako ukaže takva mogućnost. Nivo (ne)organizovanosti liči na naš, pa se
osećamo domaće, ali eto i potvrde da i na drugim mestima to sve može loše
izgledati. Preuređeni gasni rezervoari dobro izgledaju i zanimljive su
arhitektonske ideje i rešenja, kako su prilagođeni današnjim potrebama
poslovnog sveta, ali i mesto stanovanja i kulturnih dešavanja. No, samo je
trebalo još malo poraditi na organizaciji
unutar samog prostora.
Sve ovo nije
umanjilo radost dolaska na koncert Kasabian. Dobar deo publike čine Britanci.
Uredno smo saslušali predgrupu The Slaves i sa nestprljenjem dočekali izlazak
Kasabian na scenu. Koncert počinju sa Ill Ray (The King) a publika ih
gromoglasno dočekuje i odmah počinje da peva zajedno sa Tomom. U nastavku je
Bless this acid house, i odmah primećujem da su sa liste izbacili Bumblebee.
Ova set lista se ređe pojavljivala na koncertima ove turneje i baš je na ovom
morala biti. Izbaciti Bumblebee je zločin prema publici. Ne znam odakle im
ideja da to urade?! Momci, šta se desilo? Tačno smo krajcovani za tu pesmu. Jedna
od boljih pesama za dizanje atmosfere i pokretanje publike na skakanje i
đuskanje, čekala sam da to Kasabian majstorski urade uživo znajući kakvi su
muzičari, specijalno sam se oštrila za tu pesmu i žao mi je što su to uradili. No, sve što su
odsvirali bilo je na njihovom nivou, očekivano, jer se zna da su oni jedan od
onih bendova koji zvuče čak bolje uživo nego studijski. Ako neka pesma na
albumu ima prizvuk popa uživo će sigurno
dobiti rokersku notu i čvršći zvuk. Verovatno bi utisak bio još bolji da je
sala akustičnija i da nije postojao jedan konstantni bit koji se u pozadini
provlačio i kvario sam utisak. Tom odlično peva jer u pojedinim deonicama
pesama čuje se samo opšta buka, ali on i dalje nepogrešivo drži melodiju, te
tako svi uspevamo da ostanemo u pesmi.
Izuzev što mi je
nedostajalo da čujem Bumblebee nemam nikakvih primedbi na izbor pesama, jer sve
pesme znam samo možda neke volim više. Naročito sam oduševljena što sam Stevie i
Treat čula uživo, a i što nisu zaboravljene pesme sa prvih albuma i što žive
svoja koncertna izvođenja jer zaslužuju (L.S.F. i Club Foot).
Uz razna
zapažanja nije mi promaklo još jedno, a očigledno da je to globalni problem
savremene publike, ne samo naš. Samo srce publike i prvi redovi učestvuju u
koncertu sve vreme, svi dalji redovi i bočne linije su mesta gde se nalaze oni
koji cirkulišu do šankova ili ko zna gde i kuda, i koji su na koncertu da bi
već deo istog proveli u razmeni slika, kačenju istih na instagram i/ili ostale
društvene mreže i koji se uključuju u pesmu tek na refrenu, a taman toliko i
traje njihovo učestvovanje u pesmi i koncertu. Za razliku od naše publike
značajno su kulturniji u smislu da baš neće da ti izbiju bubreg na putu do
šanka, ako žele da prođu pažljivo se kreću, pazeći da nas baš ne odnesu i ne
izgaze, dok je ovo kod nas poprimilo
neke oblike nasilja prema onima koji se nađu na zamišljenoj putanji kretanja
pojedinih.
Moram izdvojiti
i vrlo originalan način pozivanja na bis, uz horsko pevanje publike melodije refrena
L.S.F., kojom su Kasabian završili
zvanični deo koncerta, koje je trajalo bez prekida sve dok se momci nisu
vratili na scenu. Odličan odabir pesme za bis, koji počinju sa Comeback Kid, sa
novog albuma, i odmah dižu atmosferu do usijanja. Naravno da apsolutna euforija
nastaje na završnoj pesmi, njihovom mega hitu Fire (koja je već blago izlizana,
al dobro posluži za završnicu). U drugom delu pesme, na deonici koju peva
gitarista Sergio Pizzorno, spušta publiku u čučanj da bi iz njega skokom prešli
u euforično skakanje do kraja pesme. Zanimljiva zamisao i efektno osmišljeno
kako da i po završetku koncerta ostane delić euforije u svima nama. Sala je ostala ispunjena pozitivnom
energijom, jer se bend ne štedi i sa publikom deli svu svoju energiju i
entuzijazam, a to je ono što ostaje
glavni utisak o samom nastupu, kao i zaista odlična svirka u čemu su već
dokazani majstori. Oni su bend za svaku preporuku, ko ih do sada nije gledao
uživo sledeću priliku ne treba da propusti.
Ivana Ranković
SET LISTA:
1. Ill Ray (The King)
2. Bless This Acid
House
3. Underdog
4. Eez-Eh
5. Shoot the Runner
6. Days Are Forgotten
7. You're in Love With
a Psycho
8. Wasted
9. Club Foot
10. Re‐Wired
11. Treat
12. Empire
13. Stevie
14. L.S.F. (Lost Souls
Forever)
BIS:
15. Comeback Kid
16. Vlad the Impaler
17. Fire
NICK CAVE 2017, 28.10.2017., BEOGRAD,KOMBANK ARENA
NICK CAVE 2017, 28.10.2017., BEOGRAD,KOMBANK ARENA
Nick Cave je
večeras ponovo gostovao u našem gradu, u sklopu turneje i promocije albuma Skeleton tree, a sudeći po punoj Areni
zaključila bih da su ljudi željni kvalitetne muzike i gostovanja pravih izvođača
koji su se dokazali svojim decenijskim prisustvom na svetskoj sceni. Posle
dužeg vremena vidim Arenu ispunjenu od partera do vrha, a publika je konačno za
svaku pohvalu, u svakoj pesmi učestvuje u koncertu, ponekad daje ritam a
uglavnom peva, što povremeno izaziva i Nickovu reakciju, pohvale i
zahvaljivanja.
Dobar deo set liste čine pesme sa poslednjeg albuma Skeleton tree. Preslušavši album primećujem da je neobičan i mračan, ali ne na uobičajen način kako smo to inače navikli od Nicka, već mnogo više tužan, ali i potpuno razumljivo ako sagledamo činjenice iz njegovog života koje mu prethode. Odmah sam izdvojila i tekstualno i muzički pesmu I need you koja je pravi muzički jecaj. Upadljivo je da postoji nedostatak neke energije koja je inače krasila sve njegove mračne pesme i ceo njegov stil, energije koja se uvek osećala u pozadini pesme, ma koliko bila mračna postojala je energija koja je iz pozadine gurala napred, neki groove, neka snaga koja se rađa. Međutim Skeleton tree odiše čistom tugom, pa sam očekivala da će i koncert proteći u takvom njegovom raspoloženju. Drago mi je da sam bila prijatno iznenađena koliko je sve odisalo energijom i snagom.
Ivana Ranković
SET LISTA:
- Anthrocene
- Jesus Alone
- Magneto
- Higgs Boson Blues
- From Her to Eternity
- Tupelo
- Jubilee Street
- The Ship Song
- Into My Arms
- Girl in Amber
- I Need You
- Red Right Hand
- The Mercy Seat
- Distant Sky
- Skeleton Tree
- BIS:
- The Weeping Song
- Stagger Lee
- Push the Sky Away