08 јул 2014
PET SHOP BOYS, 09.07.2006., EXIT 2006
Pred predstojeći Exit i najave headliner-a ne mogu a da
se ne osvrnem na nastup Pet Shop Boys pre osam godina na istom festivalu.
Čekajući PSB od ‘80.-ih, kada će doći dan da gostuju kod
nas, nadajući im se još iz vremena kada smo snimke koncerata jedva uspevali da
nabavimo na VHS kasetama i bili srećni ako smo na muljavom snimku samo nazirali
njihove dve figure, a ako se nabavi bolji snimak, radost bi bila skoro slična
onoj kao da ih gledamo uživo. Još iz tih vremena znam da su njihovi koncerti
svojevrsni performansi, muzičko-scenski, na poseban način pozorišni komadi.
Naravno za svaku turneju su prisutne promene tema i priča koje prate pesme, ali
uvek je zanimljivo gledati ih, čak i ako niste neki fan PSB-a. Uostalom,
verovatno bi bilo dosadno da publika gleda samo Neil-a i Chirs-a na bini kako
stoje, pošto je Chirs vezan za klavijature a Neil nije baš previše razigran.
I konačno smo dočekali taj trenutak kada su i oni rešili
da dođu kod nas u goste, pa ako ne da naprave svoj koncert onda je i festivalski nastup sasvim dobar. Naravno nisu najavljivani tako
bombastično kao sada, nije im ustupljena čast da otvaraju Exit kao ove godine,
ali meni je bilo bitno samo da mogu da ih vidim i čujem.
Centralni deo scenografije su kutije prekrivene belim
platnom, pa po potrebi mogu biti ekran gde su se vrtele slike, za početak dve
hemisfere mozga, kasnije obrisi likova Neil-a i Chris-a, a kako koncert odmiče kutije
se razdvajaju pa postaju prostor u koji ulaze baletski igrači ili uz pomoć kojih se pričaju odredjene priče
uz pesmu, premeštanjem kutija dobija se nova scenografija.
Naravno, uz ove kutije ide i grupa plesača, sa promenama
kostima, pomeranjima kocki i promenama scenografije, uz njih i tri prateća
vokala, a jagoda na torti - Neil i Chirs, koji se tokom koncerta više puta
presvlače, nose čudne kape i šešire (poznate nam iz spotova) uklopljene uz
kostime plesača.
Otvaraju nastup uz Psychological,
pa uz Neil-ov pozdrav Dobro veče Novi Sad prelaze na Left to my own devices što već izaziva
oduševljenje publike koja je bila spremna za igru i pevanje.
Neil se ne odlikuje nekom posebnom snagom svog vokala, on
ne grmi sa bine, ali njegov zvonki i čist
glas koji je tako karakteristične note, prepoznatljivo melodičan, savršeno jasno
se čuje, savršeno je čist zvuk i naravno savršeno prija.
Bilo je dosta hitova ali i nekoliko pesama sa tadašnjeg novog
albuma Fundamental, pokušaću da
nabrojim većinu, ali sigurno ću neke i izostaviti. Dakle, tokom njihovog
nastupa mogli smo čuti: Psychological,
Left to my own devices, I’m with stupid, Suburbia, Minimal, Shopping, Rent, Always
on my mind, Where the streets have no
name, West end girls, Opportunities, It’s
a sin, Go west….
Uz ovakvu set listu, htela bih i da naglasim izuzetno
dobru publiku, koja je pevala sve hitove, kao i horsko pevanje i posebno oduševljenje
na It’s a sin. Uz ovo naglasila bih i
po meni najljigaviji momenat nastupa, a to je odabir pesme Go west za kraj
nastupa, što mislim da je promašaj i da bi mnogo efektnije bilo da su završili
posle It’s a sin. Ipak, posle godina
čekanja da ih vidim, neću im ovo zameriti, jer sam presrećna što sam ih gledala
uživo.
I samo još jedan simpatični momenata kojih bih naglasila.
Nakon nastupa PSB na binu su izašli Scissor sisters koji su tokom svog nastupa
otpevali Happy bithday Neil, koji se i
pojavio na bini da se zahvali za rođendansku čestitku.
Takodje se izvinjavam za muljave slike (koje su sličnije
snimcima sa VHS-a), ali to je tehnologija 2006-te.
Ivana Ranković
