MUZIKA OKUPLJA

Phil Collins u okviru svoje turneje „Finally, the First Farewell Tour”, ucrtao je i Beograd, i hvala mu!  Prvi put  prisustvujem koncertu u Beogradskoj areni, puna očekivanja što ćemo konačno imati priliku da vidimo i čujemo vrhunsku produkciju uživo, pošto smo do otvaranja arene kao koncernog prostora uglavnom imali problem baš sa tim. I ranije su dolazili bendovi koji su donosili svoju opremu i prikazivali profesionalizam na svojim nastupima, ali mi smo nekako uvek bivali uskraćeni za pravi, pun doživljaj (uglavnom zbog neakustičnih i neadekvatnih prostora). Puna nade verujem da sada sa Phil Collinskom u areni konačno imamo priliku da doživimo pravi profesionalni koncert u svakom smislu, očekujući to pre svega od perfekcioniste kakav je Phil, a i u zbog novostečenih  uslova koje pruža ovaj prostor.

 

Dovoljan broj otvorenih kapija, mesta numerisana, tribine nisu strme kao u “Pioniru”, sve je savršeno pregledno, ventilacija odlična, temperatura taman kako treba (nismo ni smrznuti, a ni skuvani kao na sajmu). Sramotno koliko dugo smo u Beogradu čekali na pristojan prostor! 

 

Phil Collins za svojim setom bubnjeva započinje koncert, da bi mu se pridružio  Chester Thompson za drugim setom bubnjeva. Zvuči moćno i odlično, konačno i  zvuk u areni je savršen, prostor akustičan, doživljaj je potpun. Iz takvog uvoda odmah se prelazi na prvu pesmu koja otvara koncert “Something happened on the way to heaven”.

 

Phil napušta svoj mesto za bubnjevima, da bi mu se kasnije ponovo vratio u pesmi “In the air tonight”.  Phil peva bez greške, prateći vokali savršeno uklopljeni, sve je tu, i duvačka sekcija i konačno prava dubina, punoća zvuka. Prvi deo koncerta obiluje više baladama, pesmama sporog ritma i svi se njišemo u ritmu koji nas neprimetno nosi, blago pevušimo, uživamo u toploj i nežnoj  atmosferi. 

 

Čini mi se nekako od pomenute pesme “In the air tonight” nastaje prekretnica u ritmu na koncertu. Naravno, maestralno uključivanje Collinsa za bubnjevima u drugom delu te pesme i istovremeno sjajno pevanje. Ovaj deo sam čekala da čujem uživo, toliko puta gledajući razne live snimke na VHS, pa kasnije na DVD-ju,  maštala kako bi bilo lepo da nekada uživo prisustvujem ovom izvodjenju pesme. 

 

I kao što već naglasih, posle ove pesme prelazimo na brže ritmove. Čini mi se i da je publika odjednom na nogama. I ne znam koliko puta je Collins pretrčao binu, na velikom ekranu iza benda smenjuju se šarene slike živih boja. Atmosfera karnevalska, publika razigrana, energija pozitivna, opšta slika vesela. Zvanični deo koncerta završava sa “Sussudio”, refren svi pevamo. 

 

Bis počinje podužim bubnjarskim uvodom da bi se pretočilo u vrlo simboličnu pesmu “Take me home”. Dvočasovni koncert  nas je napunio optimizmom, pozitivnom energijom, a ustvari smo prisustvovali vrhunski profesionalnom koncertu u svakom smislu. Hvala Collinsu za neponovljiv doživljaj!

 

Ivana Ranković