22 август 2018
ARCTIC MONKEYS, 14.08.2018.,
SZIGET, BUDIMPEŠTA
Ove godine poslednje veče na
Szigetu zatvarali su Arctic Monkeys na main stage-u. Smatram neverovatnom
srećom da sam imala mogućnosti da gledam ovaj bend u trenutku kada su svetski
mega popularni, posle albuma koji je pobrao pozitivne kritike i dok se nalaze
na aktuelnoj turneji. Mnogo faktora se poklopilo pa ovaj trenutak nije trebalo
propustiti.
Prvo koja reč o Szigetu. Ono
po čemu se Sziget razlikuje od Exita je pre svega prostor koji nije tako lako
odeljiv kao što je to moguće na petrovaradinskoj tvrđavi prostom
konfiguracijom terena, već je sve u istoj ravni pa se satnice moraju pažljivo
uklapati kako ne bi dolazilo do mešanja zvuka sa različitih bina. Ono što je
takođe upadljivo je da je većinska publika u tinejdžerskim godinama, što kod
nas nije slučaj, jer je opseg generacija mnogo širi (a pre svega zavisi od
platežne sposobnosti pojedinca i ponude u programu festivala). Sama
organizacija je na zavidnom nivou, što nije moj utisak sa poslednjeg Exita na
kojem sam bila (prošle godine). Iako je kiša iznenadila posetioce poslednjeg
dana Szigeta, očigledno nije iznenadila organizatore, pa su nas dočekale
plastične ploče uklopive poput behaton kocki, tako da su na taj način urađene staze do bina, šankova, štandova, pa
ne morate biti kaljavi iako ste došli na festival neposredno posle ozbiljnog
pljuska. Naravno, potrebno je naglasiti i sasvim dovoljan broj kapija gde svoju papirnu kartu
zamenjujete za narukvicu uz obavezna lična dokumenta (a i ako ih niste kojim
slučajem poneli, imaju rešenje i za to), brzina prolaska kroz kapije je na
zavidnom nivou, gužva ne postoji (samo se setim pakla kroz koji smo prošli na
Exitu 2014). Za povratak sa festivala organizovani su vidno označeni
punkovi za čekanje taksija, gde redari organizuju red, potreban broj vozila,
nema razloga za guranjem, jer svi vrlo brzo stižu na red i odlaze u željenom
pravcu.
Što se samog benda tiče, svi smo željno iščekivali njihov novi album (Tranquility Base Hotel & Casino), ali moram priznati da nisam bila preterano
oduševljena ovim njihovim eksperimentom sa zvukom i stilom, iako sam čitala
samo pozitivne komentare kritike, ne delim baš u potpunosti to mišljenje pa sam
izbegla da pišem tekst o samom albumu. Ono što sam tada izdvojila kao
potencijalne hit pesme (Four out of five,
One point perspective, Tranquility base hotel and casino) videla sam
kasnije da se nalaze na svim set listama na ovoj turneju. Ono što AM izdvaja i
karakteriše jeste poseban zvuk gitare koji imaju od prvog albuma, taj odlično
iskorišćeni i uklopljeni retro zvuk rok gitare koji se koristio 60-ih godina
prošlog veka, savršeno je ukombinovan sa savremenim rokom. Na poslednjem albumu
malo više se izdvaja retro zvuk klavijatura, akcenat je više stavljen na klasične klavijature 70-ih godina, malo više psihodelije i
sporijeg ritma, ali to i dalje sve zvuči vrlo savremeno. Odličan posao rade
momci iz Arctic monkeysa i u toj igri i kombinaciji retro i savremenog zvuka
vidim ključ njihovog globalnog uspeha.
Arctic monkeys su na binu
izašli sa par minuta zakašnjenja, a pružili su skoro punih dva sata fantastične
svirke. Zvuk je bio izuzetan, kristalno čist, snažan i jasan. Oni se nisu
štedeli, uvežbanost benda za desetku, Alex bez mnogo komunikacije sa publikom,
ali uz mnogo flerta pokretima i potezima mamio je vrištanje ženskog dela
publike. Izuzetno interesantne boje glasa koja ima i određenu snagu uživo, Alex
je zvučao fantastično. Publika je od prve pesme bila spremna na horsku podršku
Alexu i pratili su neumorno svaku pesmu od početka do kraja koncerta.
Koncert su otvorili sa pesmom
sa novog albuma Four out of five,
koja je opisivana kao bouvijevksa glam pesma, meni ipak više vuče na tvin-piksovsku
mistiku. Čak i imitacija crvene zavese na bini koju boji pulsirajuće svetlo a
koja prati pesmu, apsolutno dočarava atmosferu Crne kolibe iz serije...meni i
zvukom i slikom mnogo bliže Linču nego Bouviju. Samo par pesama od početka
sviraju Do I wanna know?, što izaziva
delirijum u publici, a na ovu pesmu nastavlja se From the Ritz...i Teddy Picker i zatim sjajno vezivanje Crying lightining, One point perspective
koja se prikladnim prelazom utapa u Do me
a favor. Odličan prelaz je napravljen i između Tranquility base hotel and casino i Cornerstone, koja je izvedena
tako sinatrovski, malo sporijeg ritma
nego studijska verzija, tako retro i ujedno nezaboravno vanvremenski. Zvanični
deo koncerta su zatvorili sa Arabella,
koja se do kraja pesme pretvorila u pravu rok cepačinu. Do njihovog izlaska na
bis prošlo je malo više vremena, pa je narod počeo polako da se razilazi. Prva
pesma na bisu bila je još jedna stvar sa novog albuma, Star treatment, što možda i nije bio baš najbolji izbor, zvučala je
bledo i neubedljivo. Naredne dve su vratile energiju i publici i njima i na najbolji način su završili ovaj nastup,
uz horsko pevanje R U mine?, upisavši
još jedno nezaboravno veče u sećanja svih prisutnih.
Ivana Ranković
 |
| chill out na pumpi |
SET LISTA:
1. Four Out of Five
2. Don't Sit Down 'Cause I've Moved Your
Chair
3. Brianstorm
4. Snap Out of It
5. Do I Wanna Know?
6. From the Ritz to the Rubble
7. Teddy Picker
8. Crying Lightning
9. One Point Perspective
10. Do Me a Favour
11. 505
12. Tranquility Base Hotel + Casino
13. Cornerstone
14. Why'd You Only Call Me When You're
High?
15. Knee Socks
16. Batphone
17. Pretty Visitors
18. Arabella
BIS:
19. Star Treatment
20. I Bet You Look Good on the Dancefloor
21. R U Mine?
