Archive for 2016
JOHN CARPENTER 2016, BEČ
JOHN CARPENTER 2016,
03.11.2016., BEČ, STADTHALLE
Kada sam krajem
maja kupila karte za ovaj koncert bilo mi je neverovatno da ih držim u rukama,
a sama pomisao da ću videti čuvenog Johna Carpentera još neverovatnija. S obzirom
da je situacija u Beogradu (u smislu stranih gostovanja zvučnih i aktuelnih
muzičkih imena) najlošija u poslednjih petnaestak godina, već u maju je postalo
jasno da će to biti jedini koncert ove godine na koji ću otići. Još malo nade
se polaže u organizatore Exita, da će oni i dalje uspevati da dovode aktuelne
zvezde, inače sem toga vratismo se na status crne rupe Evrope koju svi muzičari zaobilaze. Očigledno je sasvim
jasno da ćemo ubuduće opet morati da pakujemo kofere i obilazimo susedne zemlje
i gradove ako želimo nekog da čujemo i vidimo. Dok u Beču i Budimpešti ne bih
mogla iz bogate koncetne ponude da izaberem na koje koncerte bih sve išla, ovde
smo ostali zaglavljeni sa Acom Lukasom u Areni i sl, pa izgleda kao da nam je
to najveći domet naših interesovanja u muzici. Za nas kojima to uopšte nije
sfera interesovanja preostaje jedino da skupljamo novac za odlazak van Srbije
kako bismo čuli i videli svetske zvezde. Ova tema je toliko čemerna da ne bih
njome kvarila fantastični doživljaj onoga čemu sam prisustvovala.
Ispunjena sam neizrecivom
srećom što sam imala priliku da genija horor/SF filmova i sjajnog muzičkog
stvaraoca vidim uživo. Dok sam preslušavala njegove nove albume bila sam
fascinirana činjenicom kako njegova muzika sjajno zvuči čak i kada nije pratnja
nekom njegovom filmu. Posebno me oduševljava to što Carpenter kao priznati
reditelj u poznijim godinama stvara i muzičku karijeru, što je nauk i podstrek svima
kako karijera može krenuti i nekim drugim tokom i to vrlo uspešno. Nije nikakva
tajna da je uvek sam pisao muziku za svoje filmove, i da doživljaj gledanja istih nije samo u genijalnim
kadrovima i napetim pričama, već i u tome da njegova muzika savršeno prati
radnju filma i naglašava emocije tačno kada treba, a najbolje od svega je što počinje
da živi svoj život i van filma. Većinu njegovih filmova sam toliko puta
odgledala da znam čitave dijaloge napamet, svaki detalj svake scene i svaki ton
koji je prati. Uz to imam i svoju listu najomiljenijih njegovih filmova bez
obzira šta mislila kritika o njima. I ove godine, potpuno neočekivano, priliku
da genijalnog stvaraoca svega toga vidim uživo!
John Carpenter
nakon dva albuma Lost themes 1 i 2, po prvi put započinje svoju muzičku
turneju, a pod nazivom Retrospective,
što zaista i jeste. Na ovoj turneji smo svedoci i njegovog filmskog i muzičkog
stvaralaštva. Uz sažeti prikaz filmova i najčuvenijih glavnih muzičkih tema,
imamo prilike da čujemo i izdvojene teme sa oba nova albuma.
Uz prigušeno
plavičasto svetlo koje osvetljava samo pozadinsko bioskopsko platno John
Carpenter se pojavljuje na bini sa bendom kao poslednji u nizu, dočekan
gromoglasnim aplauzom. Bez obraćanja i bilo kakve najave otpočinju prvi tonovi
teme iz filma Bekstvo iz Njujorka. Usklađeno
sa ritmom pesme u tačno određenom trenutku na platnu se pojavljuje grafički
prikaz obrisa grada kakvim ga znamo iz filma, uz aplauz i oduševljenje publike.
Muziku prate ponovo montirane ključne scene iz filma, upakovano tako da sve
stane u par minuta koliko i traje glavna tema. Na isti način su odrađene teme i
iz ostalih filmova. Teme sa albuma ne prate slike na platnu, John Carpenter je prepustio
svakome od nas na volju i našoj mašti da razvija svoje slike.
Odmah nakon
Njujorka selimo se u Los Anđeles, u Napadna policijsku stanicu 13. Tek po završetku ove teme John Carpenter pozdravlja
publiku predstavljajući se i najavljuje jednu od tema sa albuma. Dobro je da
nam je dao mali predah da možemo duboko da udahnemo nakon ovako snažnog i
upečatljivog početka koncerta.
Nakon još jedne
teme sa albuma sledi najava za ghost
stories, spooky tales uz prve taktove muzike iz Magle, dok binu ispunjava gust dim u istom trenutku kada se to
dešava i na platnu, uz burnu reakciju publike. Još se živo sećam kako je ceo
red gledalaca bioskopa Balkan
poskočio kada se zaklopio džepni sat na početku filma.
Bez prethodne
najave za narednu temu počinje ritam iz filma Oni žive, pauza, bend stavlja naočare za sunce (zaštitni znak tog
filma), ponovo rif i ritam, u istim intervalima pauze i rifa ređaju se poruke
iz filma na platnu Obey, Money is your god, Submit, Consume, a na
svaku publika reaguje aplauzom. Ovaj film je i danas aktuelan svojom pričom i
porukama koje nosi, sniman takoreći iz ruke već odavno ima status kultnog
filma. Zamišljen kao SF, ali i danas kada se pogleda zapitam se da li je to baš
totalni SF?
Najava za muziku
iz filma Stvor prate gromoglasni
aplauz i ovacije publike, veće nego za prethodne, verujem zbog pominjanja
Morrricone-a kao kompozitora za ovaj film i uvoda u glavnu temu. Na sve scene
iz filma koje se pojavljuju na platnu publika glasno reaguje, da li zbog samog
filma, gadnih scena ili iz nekog drugog razloga koji mi nije baš jasan, jer je
u svoje vreme film doživeo fijasko na blagajnama, da bi s godinama dobio status
kultnog. Iako jako volim ovaj film, nisam očekivala ovakve reakcije publike,
lepo je to čuti. Posle Stvora
Carpenter je rešio da nas malo relaksira, predstavi bend i svog sina i
najavi teme sa novih albuma.
Uz Carpenterovu
najavu muzike iz filma Noć veštica neko
je u publici imao masku Michael-a Myers-a , što je izazvalo oduševljenje svih
nas koji smo to mogli da vidimo, a i benda na bini, uz Carpenterovo odobravanje
podignutim palcem uvis. Za kraj zvaničnog dela koncerta ostavljena odlična
naslovna numera iz sjajnog filma U ustima ludila. Nakon toga sledio je gromoglasni i dugotrajni aplauz publike koja
je na nogama.
Prilikom izlaska
na bis svi su ponovo ustali da pozdrave sjajnog Carpentera koji je
otpozdravljao rukom i sve ovo je prilično potrajalo s obzirom na to da još uvek
nije kraj koncerta. Bez najave počinje tema iz filma Princ tame, uz prve uvodne taktove na platnu u gro planu zombirani
Alice Cooper i Donald Pleasence u ulozi sveštenika. Još jedan od sjajnih horora genijalnog Carpentera. Zatim slede još dve
numere sa albuma Lost themes, Virtual survivor i Purgatory. Za poslednju numeru dobijamo i upozorenje od Carpentera:
„ Molim vas vozite pažljivo odlazeći kućama! Kristina je tamo!“, što je ujedno
i najava za muzičku temu iz istoimenog filma kojom se završava ovo sjajno veče.
Opet je cela sala na nogama uz gromoglasni aplauz dok se Carpenter i bend više
puta poklanjaju oduševljenoj publici.
Turneja kojom
nas je počastio John Carpenter je redak poklon koji ste mogli dobiti, sat i po tokom
kojih ste se ponovo uverili u sjajno stvaralačko umeće ovog čoveka. Putovanje
kroz jedinstven muzički i filmski doživljaj koji predstavlja istorijski
trenutak u umetnosti kojem smo pristvovali.
Ivana Ranković
Set lista:
·
Escape From New York: Main Title
·
Assault on Precinct 13: Main Title
·
Vortex
·
Mystery
·
The Fog - End Title
·
They Live - End Title
·
The Thing - End Title (Ennio
Morricone cover)
·
Distant Dream
·
Big Trouble in Little China: Main
Title
·
Wraith
·
Night
·
Halloween - Main Title
·
In the Mouth of Madness Main Title
Bis:
·
Prince of Darkness - End Title
·
Virtual Survivor
·
Purgatory
·
Christine: Main Title
GREEN DAY album Revolution Radio (2016)
GREEN DAY album Revolution
Radio (2016)
Početkom oktobra Green day su objavili svoj 12-ti album
po redu pod nazivom Revolution radio.
Objavljivanje albuma pratili su i video singlovi koji su ga najavili, a do sada
smo mogli videti i čuti pesme Bang Bang,
Revolution radio, Still breathing, Ordinary world, Say Goodbye.
 |
| Foto: Wikipedia |
Kako je bend u jednom od intervjua najavio, biće ovo
album sa manje teatralnosti a sa više pojednostavljenog besa. Album je dosta
energičan i glasan, načinjen mešavinom klasičnog roka iz 70-ih i čistog pank
zvuka. Mnogi slušaoci a i kritičari smatraju da se bend ovim albumom vratio na
onu pravu muzičku stazu i njihov izvorni zvuk koji je blizak albumu American Idiot.
Pesma Bang Bang
nosi jasnu poruku protiv širenja nasilja i masovne pucnjave, ali mnogo bliža
mom ukusu je pesma Say Goodbye koja
je jednostavnije forme a takođe nosi političku poruku protiv nasilja.
Izdvojila bih moćnu pesmu Outlaws koja nosi nostalgiju, liči na njihove sporije stvari iz
ranijeg rada, samim tim ima i prepoznatljivost njihovih balada. Ipak, najbolja
melodija i pesma sa albuma je Still
breathing, zanimljivog prelaza iz laganog uvoda do žestokog refrena i nazad, dobre promene
ritma.
Čini mi se da neke pesme više podsećaju na rane radove
benda (Youngblood, Bouncing off the walls) i podseća na
bend kakav su bili kao mlađi. Melanholija koja se oseća u pozadini pesama Outlaws i Ordinary world doprinosi mom utisku da je ta mešavina gorko-slatkih melodija i tekstova preneta na
ceo album, kao i sazrevanje njihovog zvuka.
U svakom slučaju, ovo izdanje je jedno od najboljih
albuma izdatih ove godine (do sada) pa je za svaku preporuku preslušati.
Ivana Ranković
BASTILLE album Wild world (2016)
BASTILLE album
Wild world (2016)
Bend Bastille
osnovao je njihov pevač Dan Smith pre šest godina, a prvi zvanični singl kojim
su objavili svoje postojanje je bio Overjoyed 2012.god. Ovaj britanski
indie-pop bend je marta 2013. izdao i prvi album pod nazivom Bad blood, sa kojeg su se izdvojili
hitovi Pompeii, Laura Palmer, Bad blood, The things we lost in the fire, i
pomenuti Overjoyed. Ubrzo su usledile
i nominacije i muzičke nagrade, zatim i zapaženi nastupi na raznim svetskim
festivalima (između ostalih gostovali su na ovogodišnjem Exit-u). Kupili su me
singlom The things we lost in the fire
pa sam pažljivo preslušala prvi album i bila prijatno iznenađena.Svrstala sam
ih u kategoriju bend koji obećava i čiji
rad treba pratiti u budućnosti.
Početkom ovog
meseca pojavio se dugo najavljivani drugi album pod nazivom Wild world. U aprilu su izdali i singl The Current koji najavljuje novi album,
a u junu pojavio se i novi singl Good
grief. U svojim nastupima izvodili su i stvari sa novog albuma, pa su se
pored ove dve pesme mogle čuti i Two
evils, Send them off, Fake it, Blame, pa su te pesme već postale poznate publici i pre
objavljivanja albuma. No, meni je draže da saslušam ceo album pre iznošenja
mišljenja o istom.
Dakle, njihov
drugi album se po stilu ne razlikuje previše od prvog. Utisak je da je bend
izgradio svoj prepoznatljiv stil, međutim sve zvuči previše upeglano i
ujednačeno, pa ne ostavlja neki dublji utisak. Čini mi se da je na prvom bilo
više dinamike a samim tim i pesama koje su prerasle u hitove. Za album Wild world pitam se šta bi moglo biti
sledeći singl, pošto mi se čini da je svejedno šta će izabrati jer ne
primećujem pesmu koja bi mogla ostati hit i potrajati duže od jedne sezone. Isuviše
je sličnih i dobro upeglanih pop stvari od kojih nijedna ne ostaje previše dugo
u ušima, a samim tim nedostaje i pravog uzbuđenja. Na albumu se mogu čuti i
čupanje žica, ključevi, sekvence duvačke sekcije i dijalozi iz filmova.
Od svega što sam
čula ipak bih izdvojila neke pesme. Good
grief koja otvara album je simpatična pop melodija uz tekst koji govori o
smrti i o tome kako je biti tužan. Za ovom sledi i pesma koju su takođe plasirali
kao singl, The current, koja ima
zanimljivu dinamiku i promene ritma. Pesma Glory započinje čupkanjem žica stvarajući
zanimljivu melodiju koja se ponavlja kroz pesmu, uključujući još žičanih
instrumenata pa se izdvaja od ostalih sa albuma. I za kraj, pesma koja jedina
ima dušu i baš zbog toga mislim i da je najbolja na celom albumu, Two evils. Psihodeličnog zvuka, sa
naglaskom na glas, samo pevanje uz retro zvuk gitare koji su dominantni u pesmi,
definitivno je sasvim drugačija od svega na albumu.
Sudeći po ovome
možda bi trebalo više da se prepuste eksperimentisanju, a definitivno im je
potrebno više različitosti i malo agresivnosti kako bi neki budući album ili
nova pesma ostavili dublji i trajniji utisak.
Ivana Ranković
RED HOT CHILI PEPPERS album The Getaway (2016)
RED HOT CHILI PEPPERS album The Getaway (2016)
Pre mesec dana
bend Red Hot Chili Peppers su izdali svoj 11-ti album po redu, pod nazivom The Getaway. Na prvo slušanje primećuje
se različitost stilova u pesmama pa možda čak i najava nekog novog pravca, ali
i pristunost njihovog prepoznatljivog zvuka. Pre svega najveća prednost benda
je oduvek izražen bas uz specifičnost načina sviranja na kakvu smo od Flea već
navikli, u svom pank-fank stilu. Čini se da su se ovim albumom na neki način
vratili svojim korenima , ali ne zvuče naročito žestoko, već je zvuk mekši i
linije pesama i aranžmani su jednostavniji, a ritmovi su tečni i ispravniji.
Naslovna pesma The Getaway ima potencijala da postane
hit kakav je bio By the way, i uz Dark Necessities koja je već objavljena
kao prvi spot sa albuma, ove pesme imaju klasičan i očekivani Peppers zvuk. Goodbye angles ima sjajan prelaz u ritmu
izveden na basu koji i završava ovu pesmu, koji je ujedno i najbolja deonica u
celoj pesmi. Nakon ovih pesama stižemo do onih koje nose nešto drugačiji zvuk,
kao što je to Go Robot koja je urađena
više u pop-fanki ritmu. Zvuči pomalo retro, za mene previše disko, pa je
svakako ne bih izbacila kao drugi singl sa albuma kao što je to bend uradio i
objavio pre neki dan. Mnogo su interesantnije i melodičnije Encore i Feasting on the flowers, koju bih volela da vidim i kao sledeći
singl. Ovu pesmu bih posebno istakla po tome što neodoljivo podseća na kasne
The Beatles-e, melodičnoj gitari koja u pojedinim deonicama ima zvuk gitare iz While my guitar gently weeps.
Novi stil i zvuk
primećujemo i u pesmama The hunter i Dream of a samurai. Ponovo njihov
prepoznatljiv zvuk ide u novom, uzbudljivom smeru, mekšem i melodičnijem. S druge
strane ove dve pesme su pomalo i psihodelične i mračne. The Hunter me neodoljivo podseća na stil i zvuk albuma koji su The Coral izbacili pre dve
godine (The Curse of love). To nije slučaj sa pesmom Dreams of a samurai, koju otvara melodija na basu da bi određenu
žestinu dobila kako se pesma razvija. Uz malo mračne atmosfere i dovoljno
žestine sve je odlično spakovano.
Ovim albumom
Peppersi su nam pokazali da i dalje poseduju kreativnost, a uz ovakvu različitost
stilova svako može pronaći omiljenu pesmu. Zanimljivo je iščekivanje u kojem
pravcu će se dalje razvijati muzički pravac benda na nekim narednim albumima. Da
li su ove promene stilova u pojedinim pesmama bile samo izleti na ovom albumu
ili će ih odvući u nekom novom pravcu?
Ivana Ranković
Zahvaljujem Ankici Ćulić na mogućnosti da ovo izdanje preslušam.