05 јул 2019
THE CURE, 04.07.2019., EXIT 2019, NOVI SAD
The Cure su sinoć na Exitu održali opasan koncert i opravdali godine čekanja na njihovo gostovanje u
Srbiji. Znajući da njihove svirke po pravilu traju preko dva sata, i u tom
segmentu su ispunili naša očekivanja, jer su pružili više od dva i po sata dobre
svirke, bez pauze (izuzimajući poziv na bis) i bez obraćanja, uz par
izmamljenih osmeha Roberta Smitha.
Sam početak
koncerta je neočekivano ulepšao i
pljusak, al to nije pokvarilo raspoloženje u publici koja ih je gromoglasno
pozdravila. Set lista za turneju na kojoj se nalaze pod nazivom Summer
festivals obuhvata sve najpoznatije pesme iz njihove karijere, pa smo imali
sreće da su sa tom set listom i kod nas gostovali po prvi put.
Na moje veliko
iznenađenje Robert Smith zvuči odlično i sveže. Boja glasa je i dalje mladalačka
i zvonka, kao iz vremena kada su hitovi nastajali, kao da nije postojao protok
vremena. Sve je zvučalo uvežbano, bez greške, glasno i jasno, opasno dobro! Sjajan
koncert, odlična svirka, sve pohvale za The Cure!
Na žalost, uz
sve pohvale bendu i njihovoj svirci, jedan drugi utisak potiskuje sam koncert. To
je naša publika, po ko zna koji put, ista tema, ali izgleda da je to stvar
kojoj nema pomoći, niti se više može ispraviti. Kako ne želim da me muvaju u
prvim redovima, obično stojim u drugom delu zamišljenog partera, u ovom
slučaju, livade. Verujem da je utisak i doživljaj sasvim drugačiji od mog onima
koji su se peglali i gnječili bliže bini, ali to ne znači da samo oni mogu da
uživaju u koncertu. Kod nas izgleda da je baš to slučaj. Neverovatna je
cirkulacija ljudi koji se non stop probijaju kroz gužvu u raznim pravcima. To više
nije pojedinačni slučaj nekoga ko želi
do šanka, ovo su različite grupe od po 10-20 ljudi koji kao vozić presecaju i
razgrću masu koja stoji i pokušava da gleda i uživa u koncertu. Druga pojava je
zaista neverovatna a sa godinama postaje sve masovnija, a to je pričanje o
privatnom životu sve vreme dok traje koncert. Pa da li je moguće da ljudi žele
i pokušavaju na koncertu da se ispričaju, i sve vreme se nadvikuju sa ozvučenjen i bendom sa bine i
svi okolo moramo da slušamo njihove privatne stvari i razgovore u koje komotno
možemo i da se uključimo? Zar nije mnogo jeftinije da su za pare koje su
odvojili za kartu otišli u neki kafić i lepo se ispričali? Da ne spominjem da
je krajnje nevaspitano svojom pričom kvariti užitak ljudima koji su na koncert
došli da bi u muzici i uživali. Iako sad zvučim kao neka nadžak-baba, smatram
da je ovo odraz nevidjene nekulture ponašanja, tako da sam morala i više puta da opominjem razne grupe pričalica
kako bih uopšte mogla da slušam The cure. A razmenjuju se informacije o
firmama, planovima za letovanje, novim aplikacijama, širok dijapazon tema koje
je mnogo lepše ispričati na nekom drugom mestu a ne na rok koncertu! Moram da
kažem da to ubija želju da se bilo čiji koncert gleda kod nas (ionako nam
poslednjih godina retko ko i dolazi), naročito videvši kako se ponaša druga
publika, odlazeći van Srbije. Žalosno je da pored fantastične svirke koju su
The Cure pružili, ja nisam bila u mogućnosti da u potpunosti uživam zato što
kod nas generalno vlada koncertna
nekultura (gde su oni divni ljudi iz Sava centra sa Dead can dance?) i ta
pojava sve više uzima maha. Primitivizam obuzima sve sfere života kod nas, a
The Cure to nisu zaslužili. Njima veliko hvala za uloženi trud i sjajan
koncert, nadam se da ćemo se videti opet ali na nekom drugom mestu uz publiku
koja je došla da ih sluša i uživa.
Ivana Ranković
SET LISTA:
1. Plainsong
2. Pictures of you
3. High
4. A night like this
5. Just one kiss
6. Lovesong
7. Last dance
8. Burn
9. Fascination street
10. Never enough
11. Push
12. In between days
13. Just like heaven
14. From the edge of the deep green sea
15. Play for today
16. A forest
17. Primary
18. Shake dog shake
19. 39
20. Disintegration
BIS:
21. Lullaby
22. The caterpillar
23. The walk
24. Doing the unstuck
25. Friday I'm in love
26. Close to me
27. Why can't I be you?
28. Boys don't cry
