MUZIKA OKUPLJA

Kada je 1983. godine izašao spot Girls just want to have fun delovalo mi je zabavno, i muzički i vizuelno. Pesma je u startu bila hitična i pevljiva, a imidž Cyndi nešto što lako može da se iskopira. Gomila perlica, šareni til, široke suknje, natapirana kosa, početak osamdesetih, tako će one i izgledati celu deceniju, veselo, šarenilo boja, ludih frizura. Kroz godinu dana pojavila se i Madonnina pesma Like a virgin. U tom trenutku Madonnin imidž mi je delovao kao loš pokušaj kopiranja Cyndi Lauper, barem u imiticiji izgleda, a pomalo i u stilu piskutavog pevanja. Svi znamo kako se Madonnina karijera razvijala, pa se to da liče jedna na drugu vremenom izgubilo, jer su otišle svaka na svoju stranu. I uvek mi je bilo bliže i draže ono što je u muzičkom svetu uradila Cyndi. Priznajem da je Madonna poseban fenomen, ali Cyndi je uvek ostala svoja i autentično, krajnje simpatično čudna.

Dok je njena karijera bila na vrhuncu i dok je bila globalno zanimljiva nisam imala prilike da je gledam uživo. Prilika se ukazala kada je Cyndi najavila oproštajnu turneju, pa na spisak zemalja uvrstila i evropske zemlje, a još bolje što se na listi gradova našla i Budimpešta do koje lako i brzo stižemo. Ni sekunde nisam imala dilemu da li kupujem karte.

Nisam očekivala da će napuniti Laslo Pap arenu, ali po mojoj proceni bilo je oko 7-8 hiljada ljudi. Cyndi izlazi na binu tačno na vreme, koncert započinje hitom She bop. Odmah i dobra atmosfera u publici, svi su razigrani i veseli. Ona nastavlja u istom ritmu sa The Goonies 'R ' good enough. Nakon toga obraća se publici sa pričom kako je nastupala u Budimpešti 1986. i kako joj Madjarska ostala u lepom sećanju.

Tokom koncerta imali smo i reviju raznih perika i kostima koje je menjala i nekako je sve u njenom stilu. Pored ove posebne modne revije ona je pričala i svoje priče o raznim pesmama, kako su nastale, šta je bio povod da napiše odredjene reči. Sve je ispričano vrlo duhovito, ništa nije delovalo usiljeno, navežbano i dosadno. Naravno u set listi su se našle pesme iz cele karijere, prošetala nas je kroz razne periode, uz neizostavne hitove I drove all night, Iko Iko, Change of heart i neizostavni hit Time after time.

Bis je otvorila pesmom Shine nakon čega je ušla u publiku. Na tom produžetku bine zapevala je True colors, okružena ventilatorima izvukla maramu duginih boja koja se sve vreme trajanja pesme vijorila u njenim rukama. Naravno koncert je zatvorila pesmom Girls just want to have fun i sve nas ostavila u veselom i dobrom raspoloženju.

Hvala Cyndi na ovako divnoj, uspešnoj karijeri tokom koje nam je podarila mnoge hitove koji su postali klasici ali i posebnom umetničkom izražaju koji joj je ostao svojstven i sasvim originalan.

Ivana Ranković

SET LISTA:

1. She bop

2. The Goonies ' R' good enough

3. When you were mine

4. I drove all night

5. Who let the rain

6. Iko Iko

7.Funnel of love

8. Sally' s pigeons

9. I m gonna be strong

10. Sisters of Avalon

11. Change of heart

12. Time after time

13. Money changes everthing

BIS:

14. Shine

15. True colors

16. Girls just want to have fun

Četvrti susret sa Rammsteinom daje mi dovoljno materijala da poredim njihove koncerte koje sam gledala. Jasno je da prostorno nisu uporedivi koncerti iz arene/hale i na otvorenom prostoru. Svaki prostor ima svoje prednosti i mane, pa u startu moram reći da je atmosfera u areni na neki način bila prisnija i bolje se moglo čuti učešće publike, mada Ramm nije bend koji se preterano ističe interakcijama sa publikom (mada nije da ih nema). Zbog ograničenog prostora vizuelni efekti su ipak ograničenog dometa. Na otvorenom prostoru energija publike je rasuta. S druge strane, mnogo su bolje mogućnosti za vizuelne igrarije. Bina osmišljena za stadionsku turneju je grandiozna, zvuk je još jači nego u areni, osvetljenja i vatre koje prate ritam pesama još bolje.

Ako se ograničim samo na poređenje koncerata na otvorenom, moram priznati da publika na večerašnjem koncertu uopšte nije bila loša, ali po prirodi stvari publika u Beču je bila ipak bolja, što je u neku ruku očekivano i prirodno. Ipak, bitno zapažanje koje mi se i ovde javlja je da su mobilni telefoni upropastili koncertnu atmosferu (već sam ranije pisala o tome). Sa tribina se to dobro vidi, mnoštvo ekrana mobilnih telefona prekriva ceo parter, kao prostrt svetleći tepih. Zašto se ljudi odmah maše za mobilni neće mi biti baš jasno? Ljudi, uživajte u trenutku koji je pred vama, igrajte, pevajte! Uz ovo bih dodala i važnu napomenu – ne postoji kamera koja može verno zabeležiti i dočarati zvuk Rammsteina uživo. Ne postoji! To se može samo doživeti. Razumem da se napravi po koja fotka kako bi se ovekovečili posebni vizuelni momenti, ali batalite snimanje! (U Beču ljudi nisu bili toliko opterećeni snimanjem, što je s druge strane bilo baš upadljivo na koncertu Depeche mode u Budimpešti, čime su upropastili atmosferu po kojoj su bili poznati, jer mobilni telefoni značajno oduzimaju od učešća publike, a koja i te kako ume i može da nosi koncert).

Što se samog scenskog nastupa Ramm tiče, ovo je nastavak iste turneje iz prošle godine, uz manje izmene set liste. Izuzetno mi je drago da se bend odlučio da ovaj deo stadionske turneje započne pesmom Ramm 4. Pesma se ne nalazi ni na jednom albumu, a tekst pesme se sastoji iz naslova njihovih pesama uklopljenih tako da imaju smisla (nije samo puko nabrajanje naslova) i potpuno mi je genijalno. Možda muzički nema žestinu kao Rammlied sa kojom su počinjali u Beču, ali na jednoj od prethodnih turneja pesma je bila premijerno izvedena. Nakon nje silovit nastavak sa Links 1-2-3. Pesme koje slede su u njihovom stilu, u žestokom ritmu i onda sledi Wiener blut za koju mi je izuzetno drago da su je vratili na set listu. Tada nastupa apsolutno oranje, apsolutni muzički krešendo koncerta. Posebno mi je draga jer u samoj konstrukciji pesme postoji par prekida, kad svi na trenutak stanu. Tu se najbolje može videti njihova uvežbanost i nemačka preciznost, perfektna sinhronizacija. Vrhunski izvedeno! Ipak, vrhunac zvučno-vizuelnog kompleta su pesme Du hast i Sonne, koje idu jedna za drugom, ostavljene da zatvore zvanični deo koncerta. Svetla reflektora koja dočaravaju Sunce i vatre koje prate odbrojavanje u pesmi Sonne proizvode osećaj pravog armagedona. Ništa posle ovoga što su na bisevima izveli nije ostavilo tako snažan utisak.

Nakon ovoga prvi bis započinju na pomoćnoj bini, gde uz klavirsku pratnju devojaka koje su im predgrupa, članovi benda zajedno sa publikom pevaju Engel. Nakon ove pesme, članovi benda se gumenim čamcima, koje publika nosi, vraćaju na centralnu binu i nastavljaju u svom prepoznatljivom stilu. Koncert zatvaraju pesmom sa poslednjeg albuma, Adieu, kojoj mnogo bolje priliči ta uloga od Pussy sa kojom su ranije završavali koncerte.

Ono u čemu su bili i ostali majstori je jačina njihovog zvuka. To mi je bio utisak i posle prvog njihovog koncerta koji sam gledala i nije se do danas promenilo, potpisujem da nikada ništa glasnije nisam čula, a da je sve tako dobro fine-tuningovano da je zvuk kristalno čist i jasan.

Dodala bih još i da je Till u par navrata u pojedinim pesmama komandovao publici Ajde!, uz tradicionalno obraćanje publici na Ich will sa Ruke gore!

U publici se moglo videti i čuti dosta stranaca i to ne samo iz regiona, nego i šire. Makar na dva dana (za ova dva beogradska koncerta Rammsteina) Beograd je ponovo bio svet. Samo tek da nas podseti na neka prošla vremena, kako je lepo biti deo šire evropske porodice, a i da nam ponovo pokažu koliko su bitna gostovanja velikih svetskih imena.

I zaključak je uvek isti, od prvog njihovog koncerta koji sam gledala pa do danas, Ramm koncert se NE propušta!

Ivana Ranković

SET-LISTA:

1. Ramm4

2. Links 2-3-4

3. Keine Lust

4. Sehnsucht

5. Asche zu Asche

6. Mein Herz brennt

7. Puppe

8. Wiener blut

9. Zeit

10 Deutschland remix by Richard Z. Kruspe

11. Deutschland

12. Radio

13. Mein Teil

14. Du hast

15. Sonne

BIS 1:

16. Engel

17. Auslaender

18. Du riechst so gut

19. Pussy

20. Ich will

BIS 2:

21. Rammstein

22. Adieu

Evo nas na još jednom druženju sa Vatrom. Iako sam propustila da napišem utiske sa prethodnog koncerta održanog oktobra 2022. u BitefArt Caffe-u, neću ponoviti tu grešku ovaj put. Termin za koncert je tokom godine pomeran dvaput, te stigosmo do trećeg, kada se i desio naš susret sa bendom.

Izdvojila bih i poseban segment o Massimu. Poenta je u slavljenju Massimovog stvaralaštva i pesama koje su ostale za njim. Uz najavu pesme Mali krug, koju je Ivan napisao za Massima, usledila je neočekivano burna pozitivna reakcija publike koja me iskreno dirnula. A zatim sledi i fenomenalan odabir pesme Sjaj u tami koju je Ivan otpevao odlično u nešto rokerskijem stilu. Moram čestitati za odabir, jer ta pesma stvarno zaslužuje da nastavi da živi i da se prezentuje i nekim novim, mlađim generacijama, posebno što je nastala na samom početku Massimove karijere, dok je još postojao bend Dorian Grey. Nisam mislila da ću je ikada čuti uživo, al Ivan je iščupao iz zaborava, i hvala mu za to.

Veoma me obradovalo što su se na set listi našle i pesme Igle i Gorim, za koju je Ivan u najavi rekao da nam se zahvaljuje što smo ga podsetili na ovu pesmu (ovo vuče koren sa prethodnog koncerta kada je publika skandirala Gorim, a nije se tada našla na set listi).

Za one koji su ostali u klubu i nakon završetka koncerta imali su prilike da se druže sa Ivanom, nenajavljeno i neočekivano. Imao je strpljenja i želju da popriča sa svakim ko mu je prišao, slika se, potpisuje LP omote, karte, sa posvetom. Bio je otvoren za druženje, krajnje prirodan, pričljiv, nasmejan. Toliko mi je to neobično u današnje vreme, posebno za nekog ko je muzička zvezda. Ni u ludilu ne mogu pomisliti da je to deo nekog uvežbanog foliranja.

Vatra je injekcija pozitivne energije, punjač naših baterija, lek za dušu, jedino je šteta što nemamo češće priliku da ih gledamo i uživamo.

Ivana Ranković

Set lista:

-Tremolo

- Saturn

- Igle

- Meni treba tako malo

- Vidi kako se smiješ

- Sva naša ljeta

- Mali krug velikih ljudi (Massimo)

- Sjaj u tami (Dorian Grey)

- Gorim

- Mornarska majica

- Anđeo sa greškom

- Ukleti Holandez

- Javi se kad stigneš

- Nova godina nije se dogodila

- Treblebass (Svadbas)

- Nama se nikud ne žuri

Bis:

- Tango

- Ruska

- Rum na usnama

Nakon smrti Andy-ja Fletchera bilo je upitno hoće li bend nastaviti sa novim albumima i hoće li se ikad pokrenuti na turneju. No, Martin i Dave su nas prijatno iznenadili kad su objavili album Memento Mori, a zatim i početak turneje.

Poznato je da se Depeche mode za pravi užitak uz pravu publiku, istinske poštovaoce benda, gleda u Budimpešti. S obzirom da mi je koncert koji sam gledala 2006-te i dalje u živom sećanju kao jedan od boljih na kojem sam bila, želela sam da ponovim doživljaj.

Stadion Puškaš arena je nov i lepo sređen, organizacija na ulaznim mestima solidna. Dok je predgrupa Hope nastupala stadion se polako punio.

Depeche mode koncert otvaraju sa dve pesme sa novog albuma, My cosmos is mine i Wagging tongue. Prvi utisak da je zvuk prilično glasan, valjda zbog prostora, jači nego u Laslo Pap areni, ali postoji u pozadini jedan huk koji ometa čistoću zvuka, verovatno baš zbog veličine prostora. Publika solidno raspoložena ali za početak glavni fokus je da snimaju mobilnim telefonima dešavanja na bini.

Počinju da se ređaju i dobro poznati hitovi. No, polako mi se kristališe jedan iznenađujući utisak, boja glasa Dave-a je drugačija. I nije problem što se boja promenila, već što nema one snage u glasu. Nekada je zvučao tako moćno, sada to nedostaje. Kako koncert odmiče, u deonicama u kojima Martin peva prateći vokal, primetno je da on postaje vodeći glas, snažniji i čistiji od Dave-a.

Najburnija reakcija publike je bila na prve taktove pesama Everything counts i Just can't get enough, očigledno da im je taj početak elektro-pop benda mnogo draži nego kasniji radovi (čijih sam ja ljubitelj).

A onda sledi šok za mene. Pesma A Pain That I'm Used To urađena u disko ritmu. Šta je ovo?! To je tako dobra stvar, zašto su to uradili i od jedne moćne pesme napravili pesmuljicu?! Za razliku od ovog promašaja, apsolutno dobro zvuči akustična verzija Strangelove, koju Martin peva u celosti. Martin je takođe izveo i A question of Lust u intimnoj atmosferi. Tokom trajanja pesme World in my eyes na LED ekranu stajala je Flecherova slika, neka vrsta omaža njihovom preminulom članu. Zvanični deo koncerta završavaju sa Enjoy the silence, na kojoj se i onaj uspavani deo publike probudio. Konačno kulminacija raspoloženja publike je tokom bisa i priznajem da je savršeno urađen odabir pesama.

Na binu se vraćaju uz Condemnation, koja je u akustičnoj verziji, ali konačno se moglo čuti i da publika peva. Slede Just can't get enough, Never let me down i ludilo na Personal Jesus kojom završavaju koncert.

Sve je odrađeno tehnički bez greške, Dave je raspoložen i razigran, ali prvi utisak je da nemam WOW utisak posle svega. Ipak je koncert u Laslo Pap areni nešto što se nije ponovilo, a više je razloga koji su uticali na to. Nedostajalo mi je više interakcije sa publikom, čak nisu osvetljavali publiku kada je čuveno mahanje na Never let me down, što je poseban doživalj, biti i videti da si deo te publike. Veliki propust!

Iako je bilo skoro 50 hiljada posetilaca, kao da su bili poluprisutni. Publika se više bavila snimanjem mobilnim telefonima nego učešćem u pesmama. To je jedna od stvari koja tehnološki nije bila moguća 2006-te u areni, pa je tadašnja publika nosila taj koncert. I nije to samo ovde slučaj, opterećenost snimkom sa koncerta je postala imperativ, a ne uživanje u samom događaju. Slobodno ću reći da su mobilni dobrim delom usrali koncerte i posle ovoga potpuno se slažem sa zahtevom Placebo-a da se telefoni sklone. Njihov primer bi trebalo i drugi bendovi da slede i traže od publike – uživajte u koncertu, u svirci, u pesmama, pevajte, igrajte...

Uz ovu primedbu, ide nešto i na dušu DM, malo su prostora ostavljali publici da se iskaže, ma koliko bili opterećeni telefonima, ipak su pevali, ali to se samo naslućivalo. U svakoj pesmi gde su deonice u koje bi mogla publika da se uključi i kad Dave zaćuti Martin je nastavljao da peva. Pa pusti čoveče malo nas, da čuješ i osetiš energiju tih 50 hiljada ljudi. Mada verujem da njima to više i nije neki doživljaj, ipak to značajno doprinosi atmosferi na koncertu, zašto su to uskratili?

Bez obzira na ove zamerke neizmerno sam srećna da sam imala priliku da ih treći put gledam uživo, jer ko zna koliko ćemo još imati prilike da ih vidimo.

Ivana Ranković

Set lista:

1. My cosmos is mine

2. Wagging tongue

3. Walking in my shoes

4. It's No Good

5. Sister of night

6. In your room

7. Everything counts

8. Precious

9. My favourite stranger

10. A question of lust

11. Strangelove

12. Ghosts again

13. I feel you

14. A Pain That I'm Used To

15. World in my eyes

16. Wrong

17. Stripped

18. John the revelator

19. Enjoy the silence

Bis:

20. Condemnation

21. Just Can't Get Enough

22. Never let me down again

23. Personal Jesus

Prošlo je deset godina od poslednjeg njihovog koncerta koji sam gledala u Beogradu. Do sada smo shvatili da ih u Beogradu nećemo ponovo gledati, pa sam za prethodnu turneju pokušala da kupim karte za bilo koji grad u srednjoj Evropi. Međutim to se ispostavilo kao nemoguća misija. Na kraju sam shvatila gde sam grešila i da ne treba da čekam dan kada karte puštaju u zvaničnu prodaju, već ih treba kupiti kada su u pretprodaji (a to se postiže tako što postanete član LIFAD kluba). Poučena prethodnim iskustvom, za Stadion tour nisam ponovila grešku.

Dan pre koncerta dobila sam od organizatora opširan mejl u kojem je jasno objašnjeno šta ne sme da se unosi na stadion, kada se kapije otvaraju, gde se nalazi kapija za moja mesta i obavezno pokazivanje ID kartice uz karte (pasoš) jer su karte personalizovane i neće biti moguće ući na stadion bez potvrđivanja identiteta vlasnika karte. Neverovatna organizacija!

Ispred stadiona nepregledna reka ljudi. Na zvaničnim štadovima gde se prodaje roba sa njihovim logom (majice, kačketi, jakne, šolje i sl) čeka se u redu oko 2-3 sata. Ko želi, mora doći naoružan strpljenjem i par sati pre početka koncerta. Na našoj kapiji za tribine bilo je 10-ak ljudi ispred nas, redarska služba dobro organizovana, brzo smo prošli sve provere i ušli na stadion. Do njihovog izlaska na binu, kao predgrupa svirale su dve devojke na klavirima njihove pesme. Za to vreme stadion se popunio do poslednjeg mesta. Do njihovog izlaska na binu publika se zabavljala praveći talase.

Rammlied odličan odabir pesme za otvaranje koncerta, naročito kada posle prve strofe svi zagrme refren Ramm-stein! Naravno, posle prve pesme retko ko je na tribinama ostao da sedi. Ozvučenje ubija, koliko god glasno da pevaš ne čuješ samog sebe, a ostale samo vidiš da pevaju. Naravno, kako bi i publika učestvovala u samom koncertu vrlo pažljivo su odabrane deonice pesama kada se oni utišaju i pruže priliku publici da se čuje i iskaže. U parteru su postavljena i četiri visoka stuba sa ozvučenjem, ali služe i za razne efekte sa crnim dimom, plamenovima vatre, osvetljenjem.

Nakon Rammlied prelazi se na Links 2-3-4, i eto opet deonica za koje se tradicionalno zna da publika može da se iskaže u punom kapacitetu. Zna se da publika učestvuje i u pesmama Ich will i Sonne, tada može i da se čuje kako horski ceo stadion peva. Ipak na ovoj turneji postoje i dva nova momenta, odabrana da se publika dodatno uključi.

Nakon uvodnih strofa na Mein Herz brennt, pre nego što Till to izgovori i bend grune u pesmu, tu je pauza kako bi publika u punom kapacitetu grunula i otpevala Mein Herz brennt, pa još jednom samo publika, zatim zajedno sa Tillom pre nego što se svi ostali iz benda uključe u pesmu. Fenomenalan momenat i veoma pažljivo odabran, jer je zaista efektno.

Pre početka pesme Deutschland, slušamo remix čiji je autor gitarista Richard Z. Kruspe, nakon čega miksetu zameni gitarom i zasvira uvodni deo pesme.

Poslednja pesma pre biseva je Sonne i ujedno vrhunac igre sa vatrom koja bije sa bine, ispred bine, i iz četiri centralna stuba.

Na bis izlaze na pomoćnoj bini, negde u sredini partera i samo uz pratnju klavira počinju bis pesmom Engel. Pre toga na video-bimovima izlazi animacija koja nam prikazuje da na svojim mobilnim telefonima uključimo lampe i samo na toj pesmi izlaze ispisane i reči na bimovima (mada mislim da ovoj publici uopšte nije potrebno ispisivati ih). Neverovatan osećaj kada se čuje svih 55.000 gledalaca kako horski pevaju celu pesmu sa članovima benda, osvetljeni hiljadama lampi sa mobilnih telefona. Nezaboravan prizor.

Nakon te pesme sedaju u gumene čamce a publika iz prenese do glavne bine.

Poslednja pesma kojom završavaju koncert je sa novog albuma, Adieu. To je drugi momenat namenjen publici, kada gitaristi pokažu da se maše u ritmu pesme i sve ruke na stadionu su podignute prateći ritam.

Sa novom albuma Zeit mogli smo čuti Giftig, Angst, Zeit i Adieu. Priredili su nam skoro dva i po sata potpunog uživanja.

Ako sam mislila da je ono što smo mogli videti u hali najbolje od njih, prevarila sam se. Iako sam mislila da je to nemoguće, na stadionu su zvučali još bolje, glasnije, moćnije i utisak je još bolji. Nadmašili su moja očekivanja. Koncerti Rammstein-a su potpuno ludilo mozga kojem se mora prisustvovati makar jednom u životu, jer je to neponovljiv doživljaj. Oni su rock predstava, ali su i primer energije koja se skoro može opipati između njih i publike. Sve je toliko intenzivno da je teško rečima dočarati. I ponoviću se, to ni na jednom drugom koncertu nisam videla. Prosto, oni su i dalje toliko posebni, da su svi ostali na nekoj drugoj strani. Rammstein su postavili svoje koncertne standarde, koje su uspeli i da nadograde. Interakcija sa publikom uvek ista, ali sa nepogrešivim osećajem kada publici dati reč. Emocije na toj liniji je ono što ih izdvaja, mada ima i puno raznih drugih efekata, za one koji se na to lože, ali meni to nije presudno važno za doživljaj njihovog nastupa. Jedinstveni u svakom smislu, njihovi nastupi se ne propuštaju.

Ivana Ranković

SET LISTA:

1. Rammlied

2. Links 2-3-4

3. Bestrafe mich

4. Giftig

5. Sehnsucht

6. Mein Herz brennt

7. Puppe

8. Angst

9. Zeit

10. Deutschland

11. Radio

12. Mein Teil

13. Du hast

14. Sonne

BIS:

15. Engel

16. Auslander

17. Du riechst so gut

18. Ohne dich

19. Rammstein

20. Ich will

21. Adieu